„Нојева барка” на Ист Риверу

Од нашег сталног дописника
Њујорк, септембра – Сви прилази су били блокирани, местимично и бетонским покретним бедемима. Пролазило се само с пропусницама.

Остале је одвраћао и поглед на машинкама наоружане припаднике снага реда и њихове колеге на коњима. По уласку у строго чувани простор, овлашћене је чекао пролаз кроз рендгенску контролу. А на самом циљу, у ходницима вишеспратнице – и суочавање с псима, на безбедњачким повоцима, дресираним за откривање евентуално прошверцованих опасности.

Ванредне мере предострожности заведене су да би се, у њујоршком седишту Уједињених нација, на текућем самиту Генералне скупштине, наставила дипломатска борба, с још прилично неизвесним исходом, за мир, стабилност и напредак човечанства. Кад оволико превентивно мора да се штити табор задужених за ширење добра, мора да су јако нарасле силе зла, које су се можда угњездиле и међу нама, легитимисано недужнима – прокоментарисао је један становник Менхетна. За право му је одмах дао оближњи суграђанин, идентификујући као колатералну силу зла – саобраћајни метеж, повећан због безбедносно затворених улица око 39-спратнице УН.

У аманет

Склонима да у садашњости виде само среталиште прошлости и будућности, само ћошкове по којима се грле или млате оно што је било и оно што ће бити, палата светске организације се привидела и као – модерна Нојева барка. Као библијски пловећи ковчег солитерског обличја, у који се похрањују вредности, пробране да буду поштеђене и да преживе у текућим катаклизмичним претњама, такорећи потопског ранга.

Окупљени зарад општег добра нису показали спремност да се у тој замишљеној барци нађе место за сваког од њих. Неки би, показало се, са списка прецртали, на пример америчког председника, као што би и он избрисао неке (на пример иранског и севернокорејског лидера) од њих. Кад би се сабрала и неизречена прижељкивања, могло би да се догоди и да „барка” отплови с малобројнима, онима који успеју да шмугну из зачараног круга оспоравања подобности.

Свако од њих је, међутим, у аманет оставио верзију пожељног колективног живота. Без изузетка су – различитим дозама и акцентима – уздизали благородни па и спасоносни карактер УН, сугеришући да би се без те организације повећала угроженост света, чак толико да би под знаком питања био и његов опстанак.

А и с њом, ситуација погодује катастрофичарима, који мисле да нам мало фали до судњег дана. Па набрајају: агресије и диктате примењују и спољне силе и унутрашње аутократе, крши се међународно право, закидају се грађанске слободе, екстремисти умножавају диверзије, организовани криминал подрива системе, немаштина и незбринутост убијају више од ратова, клима појачаним ударима узвраћа на неконтролисану експлоатацију природе, нагла поскупљења намирница и горива доводе масе на руб преживљавања, помоћ угроженима није довољна, шири се оружје за масовно уништење, а уздрман је и њујоршки а светски финансијски центар Волстрит што потреса и друга моћна стецишта међународног капитала, где би могла додатно да опадне воља за давање потпоре борби против сиромаштва, болештина…

Мере против свих тих и других опакости уписане су резолуције УН и депоноване на сигурна места, као сведочанства да је колективна памет знала како да се изађе из неразумности. Али, те акте пречесто не поштују баш њене чланице – упозорио је нови председник Генералне скупштине Мигел д’Еското Брокман, који је оценио и да је ситуација у свету „срамна”, поготову што се хиљаде милијарди долара троше на оружје и разарања док половина људског рода пати у свакојаким оскудицама, местимично и без лаког приступа води за пиће. Податке о повећавању измождености великих делова света изнео је и генерални секретар УН Бан Ки Мун.

Згранутост неуравнотеженостима изразио је и познати пар ирских рокера и активиста. „Како може брзо да се нађе 700 милијарди долара за спасавање Волстрита, а Група осам најразвијенијих земаља не може да издвоји 25 милијарди за спасавање 25.000 деце која сваког дана умиру од излечивих болести и глади” – запитао се Боно и констатовао: „То је сумануто”. „Ако немате здрав и образован народ не можете изградити (постојану) државу, ако нисте изградили државу не можете ни економију, а ако ни њу немате, имаћете (необуздану) имиграцију, тероризам и све друге ствари које погађају наш део света” – поручио је Боб Гелдоф.

Куцнуо је час

У акције за преобраћање набоље, укључио се и низ богатих и утицајних стваралаца, као што су Бил Гејтс и Мајкл Даглас. На заседању Генералне скупштине учествовало је око стотину шефова држава и влада, још толико водећих министара, на пратећим скуповима програме за изласке из криза изнео је поприличан број хуманитарних удружења…

Никад и нигде, чини се, није било пружено више доказа да је „куцнуо час” за опште уразумљивање и повећану дозу саосећајности и да нам свима заједно, у супротном, прете нова ојађивања, пустошења, пуцања. Али, иза сцене, чак и при успутним сусретима у ходницима, настављена су уобичајена мешетарења, договарања како да се избегну преузете обавезе или да се смернице за глобалну добробит преобликују у корист ужих кругова.

Те дискреције моћних несавршености неће бити укрцане у „Нојеву барку” на Ист Риверу. У њој су резервисана места само за добре жеље и махом некомплетирана остварења пожељности. Иза кулиса се, пак, почесто отварају, у међувремену серијски фабриковане „Пандорине кутије”, из којих излећу немилосрдности док у њима остају затворене само – наде.