Едукација жена о правима у гинеколошко-акушерским установама

У жељи да информишу труднице и жене које планирају трудноћу, која су њихова права као пацијенткиња у гинеколошко-акушерским клиникама, Београдски центар за људска права и агенција Уједињених нација за родну равноправност у Србији (UN WOMEN) крећу у едукативни караван под називом „Моје право да знам”.

Како у разговору за наш лист истиче Јелена Јелић из Београдског центра за људска права, идеја о покретању едукативног каравана настала је након што је Милица Филиповић из Шапца у јавност изнела своје трауматично искуство у вези са индукованим побачајем на једној београдској клиници. За овај случај заинтересовао се и заштитник грађана, чија је стручна служба установила да није било медицинских пропуста у случају овог прекида трудноће, али је навела да се процедуре у гинеколошко-акушерским болницама и однос медицинских радника према пацијенткињама морају мењати.

‒ Милица Филиповић је мотивисала велики број жена да јавно проговоре о свом сличном или истом трауматичном искуству које су имале од стране здравствених радника. Након тога, смо одлучили да у сарадњи са агенцијом UN WOMEN у Србији спроведемо истраживање под називом „Ставови јавног мњења о спровођењу процедуре индукованог побачаја у здравственим установама у Србији”, које је урађено у новембру и децембру 2022. године  ‒ навела је Јелићева.

Дубинским интервјуима обухваћено је 30 жена из различитих делова Србије, које су имале искуство индукованог побачаја, док је онлајн анкету попунило 165 жена. „Резултати анализе дубинских интервјуа показали су да током процедуре индукованог побачаја женама није пружана адекватна здравствена заштита услед чега су кршена њихова права предвиђена Законом о правима пацијената. Према наводима испитаница, оне нису знале шта треба да раде, где треба да иду, шта се од њих очекује, како изгледају прегледи и захвати и која су њихова права. Већина жена је кроз процедуру индукованог побачаја пролазила самостално – приликом избацивања плода изостала је асистенција здравствених радника. Неретко, побачаји су се одвијали у болничкој соби у непосредном присуству других пацијенткиња, у тоалету и у ходнику. Такође, значајан број пацијенткиња био је изложен омаловажавању од стране здравствених радника, који су их називали погрдним именима, вређали или викали на њих”, наводи наша саговорница.

Она додаје да је од 165 жена које су попуниле анкету, 47 имало искуство индукованих побачаја. Жене које су учествовале у овом истраживању навеле су да у просеку познају три друге жене које су имале ово трауматично искуство, што говори о великом броју њих које због осетљивости теме још нису спремне, нити довољно оснажене да о томе говоре.

Резултати су такође показали да је највише испитаница кроз процедуру индукованог побачаја прошло у ГАK „Народни фронт”, затим у Универзитетском клиничком центру у Kрагујевцу и у Kлиници за гинекологију и акушерство „Бетанија”. Најмање жена ово искуство је имало у Kлиници за гинекологију и акушерство Kлиничног центра Србије у Вишеградској улици.

На питање о чему ће конкретно едуковати жене Јелена Јелић каже да оне када уђу у болницу морају да буду упознате са својим правима, било да је реч о индукованом побачају или порођају. У случају да је из медицинских разлога неопходно спровести прекид трудноће, пацијенткиња има право да буде благовремено и потпуно обавештена о предложеној интервенцији од стране здравственог радника. То подразумева да је разумела дијагнозу, прогнозу, могуће ризике и компликације интервенције и цео ток интервенције. Укључујући и њено трајање, болове и нелагодности које могу настати и доступне начине њиховог умањења, као што су лекови за ублажавање бола, јер пракса показује да се киретаже неретко врше „на живо”, односно без анестезије.

Наша саговорница истиче да се у пракси често дешава да се жени тек на самом гинеколошком столу дају информације о процедури која је очекује, често веома штуре и некомплетне. Закон је, међутим, јасан – пацијенткиња мора у писаној форми да потпише пристанак или одбије предложену интервенцију, а може и да опозове раније дати пристанак на интервенцију. Сама интервенција мора се спровести у просторији намењеној за реализацију медицинских интервенција, уз асистенцију лекара и медицинског техничара и на начин који не проузрокује непотребне болове и патње.

Први караван данас у Нишу

Едукативни караван данас у 10 часова стиже на Трг краља Милана у Нишу, где ће се са житељкама овог града разговарати о искуствима које су имале у гинеколошко-акушерским клиникама. Свој пут наставља 26. септембра у Новом Саду, 3. октобра у Ужицу, 10. октобра у Београду и завршава 12. октобра у Шапцу.