Лето михољско Соње Радан

Лето михољско је увек чудно време: неочекиване радости, неколико последњих сунчаних дана и летњих врућина на прагу јесени. Такве дане живимо и сада, овде у Београду, као и у Лондону, али неки од нас, то живимо и метафорички, као и метеоролошки. За мене је прошло младалачко лето, али ипак, упркос неминовној промени која ће донети ново годишње доба, осећам да је мој живот тренутно испуњен сунцем и топлином.

Одавно нисмо срели уметника који је са толико радости допутовао у Београд и ишчекивао сусрет са српском публиком као што је то случај са сликарком Соњом Радан, која је управо овако за „Политику” најавила своју изложбу метафорички названу „Три приче љета михољског”, која ће до 15. октобра бити изложена у Галерији „Сањај” ( Доситејева 11). Поставку Соње Радан која већ две деценије живи и ствара у Лондону, чини 26 радова: 12 слика великог и средњег формата (акрил на платну) и 14 скулптура у дрвету.

– Наши животи, без обзира на то колико смо млади или стари, састављени су од многих прича. Неке су завршене, многе се настављају, а неке тек почињу. Неке причамо, неке скривамо, а на овој изложби, у Галерији „Сањај”, изабрала сам да испричам три приче, из три различита периода мога живота. Прва је, из серије „Крајпуташи”, коју сам насликала убрзо по доласку у Велику Британију, када сам се осећала напуштено од властитог живота, несигурно, не знајући како да покупим расуте комаде и наставим даље – прича Соња Радан од које смо, уморни од редакцијских обавеза, пожелели да „украдемо” мало позитивне енергије коју снажно емитује, и додаје:

– Затим „Купачице”, нешто касније, када сам већ као средовечна жена била свесна својих снова и очекивања које нам живот доноси. И последња прича је „Сећање дрвета”, у којој настављам с фигуративним радом, али овај пут кроз нови медиј, а то је дрво које налазим по хангарима лондонских улица и којем дајем нови живот.

Соња Радан не зна за предах. У протеклом периоду, у више наврата излагала је своје радове у родном Сарајеву.

– То ми је природно било емотивно јако важно, јер сам тамо рођена. Затим сам своје радове представљала у Истри, тачније у Ровињу, где сам са младом галеристкињом направила велики комерцијални успех. Као и многи од нас из бивше Југославије, одувек сам волела јадранску обалу и сећања за која ме она веже када сам била мала. Београд је другачији. То је метропола, историјски и економски центар не само на националном већ и регионалном нивоу. Не могу му замислити равнога. Велика ми је част да излажем у срцу овог великог града са свим његовим културним важностима. Надам се само да ће се посетиоцима који дођу у Галерију „Сањај” допасти изложени радови и да ће барем неке од њих сматрати интересантним и стимулативним.

Соња Радан дипломирала је на Академији ликовних уметности у Сарајеву. Али уместо пејзажа или апстракције, себе је видела, а и називала, фигуративним уметником и то оним који претежно истражује женски облик и женски идентитет.

– Волим да истражујем људску природу у различитим околностима и у различитим периодима живота. Али склона сам и да свој рад базирам на личном искуству и ономе што видим око себе. Моја серија „Купачице”, на пример, инспирисана је женама које похађају часове аква-аеробика на које редовно (покушавам да) идем. Понекад ми је потребно мало више воље да напустим атеље, посебно зими, али када сам у води, готово увек уживам у том осећају лакоће и слободе који нам вода даје, у том трептају „младости” која као да је опет присутна.

 Соња Радан је са нама поделила и своја лондонска искуства:

– Живим и радим у Лондону више од 30 година. Након што сам дипломирала, никад нисам размишљала о одласку из Сарајева, где сам излагала и предавала, али догађаји су мене и моју породицу одвели у Велику Британију. Ту сам морала да одгајам своју кћерку и да нам створим нови дом. И, као што сам раније рекла, ризикујући да звучим претенциозно, мој лични живот утиче на мој уметнички живот, и обрнуто. Они су нераздвојни, али верујем да сам успела да будем што вернија себи. Лондон је велики, огроман град, и невероватно мултикултуралан, са толико различитих људи који се мешају и протичу једни поред других. Тамошња савремена уметничка сцена се стално мења, уметници трагају за новим идејама и новим начинима њиховог изражавања, што је наравно узбудљиво. То је град који поседује огромно богатство уметничког наслеђа у смислу галерија и колекција из којих се много може научити. У Лондону постоји велика потражња за уметношћу, али су и велика очекивања и велика конкуренција и долази из целог света. Али за мене је Лондон, такође, био место које ми је, мислим, омогућило да изградим самопоуздање и самопоштовање, да испробам ствари које су другачије, користећи нове технике и нове медије – тврди Соња Радан.