Доктори инспирацију и „лек” траже у писаној речи

Лечење тешких болести, дуги разговори са пацијентима који имају прегршт проблема, осећај радости и среће када дође до излечења болесника, а туге када је болест јача од свега само су неке од ситуација са којима се свакодневно суочавају „бели мантили”. Свако од њих налази начине на које могу да „накупе” позитивну енергију која им је неопходна за рад и бригу о пацијентима, па тако неко ужива у сликању, неко у путовањима и дугим шетњама, а има лекара који инспирацију налазе у писању дивних песама, прича, романа. Тако се доста доктора окупило у Удружење лекара-писаца „Видар”, које је јединствено у свету, и већ 10 година уживају у размени лепих речи које су за многе од њих лековите.

Прва председница удружења прим. др Радмила Шехић, која је била дугогодишњи лекар у београдској Хитној помоћи, каже за „Политику” да ће свечана академија поводом обележавања јубилеја бити одржана данас у Београду, и да је њихова намера и жеља да се квалитетна литерарна реч, изговорена од стране лекара, угради и повећа културну баштину глобалног уметничког стваралаштва.

‒ Пре свега тежимо подизању свести о могућности контаката пуних пажње, бираних речи и правим стремљењима ка благостању и духовној лепоти. Као иницијатор и оснивач постанка „Видара” осећам огромну радост што и после десет година удружење постоји у пуном сјају и проширује своју делатност по читавој планети. „Видар” улази у школе, остварио је контакт са Театром поезије из Аустралије, публикован је наш пети зборник, ради се на припреми за прву антологију… Велика је срећа што се много младих нових чланова укључује у живот овог по свему посебног удружења – наглашава др Шехић.

Прим. др Љиљана Митровић, пнеумофтизиолог из Ниша, наводи да због удаљености града у коме живи од Београда, није у ситуацији да присуствује многобројним песничким манифестацијама и хуманитарним акцијама, али да је са ,,Видарима” увек у мислима и са лепим жељама на књижевним наградама које његови чланови освајају.

‒ Може се бити одличан песник или уопште књижевник и без лекарског позива, такође се може бити одличан лекар и без књижевног дара, али је тај спој посебан и врло драгоцен. Књижевни дар још више продуховљује и емотивно обогаћује по природи својој већ хумано биће лекара. С друге стране лекарски позив још више надахњује и инспирише песника и уопште књижевног ствараоца у лекару – напомиње др Митровић.

Према речима др Светлане Јовић, потпредседнице удружења, својим присуством воли да улепша сваку посету школама у Србији, које је „Видар” осмислио с циљем да се поезија, проза, писана реч представи најмлађима и популацији која доприноси ширењу културних идеја и промовисању књижевних остварења.

‒ Радим као лекар у Хитној помоћи Београда, а „Видар” доживљавам као велику, искрену породицу у којој кроз несебично давање, размену подршке и усмеравање, стасавам као песник и ширим видике људскости. Упознајући људе, спознајемо и сами себе. Развијамо хуманитарну активност путем трибина где прикупљамо новац за болесне, сиромашне и оне којима је помоћ преко потребна – истакла је др Данијела Јевтић, председница удружења „Видар”.

Лекари-писци имају идеју да се још више повежу са нашим колегама са сличним интересовањима који живе у иностранству, да своје поруке о хуманости и лепој писаној речи стигну до што више људи на свим континентима.