Варшава прекида испоруке оружја Кијеву

Замор ратом у Украјини, навика Кијева да му је све дозвољено и да му све припада, као и предстојећи парламентарни избори 15. октобра, заоштрили су пољски однос према Кијеву. Јуче је већ сукоб око извоза украјинског жита прерастао у обустављање испоруке пољског оружја Украјини. Пољска је до сада украјинској војсци испоручила 320 тенкова из совјетске ере, 100 борбених возила и 14 борбених авиона „миг 29” и, према подацима Института за светску економију у Килу, шеста је у свету по количини испоручене војне опреме Украјини укупне вредности 3,3 милијарде долара.

Пољска војна складишта испражњена су за око трећину, обнављају се модернијим наоружањем и, укратко, више немају шта да понуде Украјини. Из Варшаве је поручено да ће у наредним месецима бити испоручено још само договорених 60 самоходних артиљеријских система „краб”.

Премијер Пољске Матеуш Моравјецки у среду увече и званично је саопштио да Пољска више не шаље оружје Украјини, након што су односи погоршани због забране увоза украјинског жита и тужбе Украјинe против Пољске Светској трговинској организацији (СТО). Додао је да му је жао због тога су „украјински олигарси прогурали своје жито на пољско тржиште”, што је довело до пада цене и навело владу да донесе забрану увоза, док се транзит кроз Пољску и даље наставља.

Тензије између Кијева и Варшаве свакодневно се увећавају новим изјавама. Можда је најупечатљивија она коју је изрекао пољски председник Анджеј Дуда пољским новинарима у Њујорку: да је Украјина као утопљеник и да може за собом да повуче и онога ко га спасава. Образлажући пољску забрану увоза украјинског жита, Дуда је рекао да Пољска мора да се заштити, јер „ако нас дављеник удави, онда неће ни добити помоћ”. „Дакле, морамо да водимо рачуна о својим интересима и то ћемо чинити ефикасно и одлучно”, закључио је пољски председник.

И он и премијер практично су навели да је помоћ Пољске Украјини била хладна рачуница на основу властитих интереса, јер, како је раније рекао Дуда, то је јефтиније него да, рецимо, гину амерички војници. Званична Варшава је сада обновила вишемесечне претње да ће престати да помаже украјинским избеглицама и да би од следеће године све бенефиције за њих могле да буду укинуте. То укључује отказивање услова боравка и обезбеђивања радних дозвола, бесплатно школовање, здравствену заштиту и породичне бенефиције.

У Њујорку Дуда није чак хтео ни да се састане с украјинским колегом Володимиром Зеленским на маргинама седнице Савета безбедности УН, објаснивши да је планирани сусрет изостао због организационих разлога.

Ни Зеленски није остао дужан: он је са говорнице Генералне скупштине УН рекао да „неки људи у Европи стварају политички театар, правећи трилер од житарица”. Украјински амбасадор у Варшави због тога је позван у министарство спољних послова, где су га подсетили да су речи Зеленског неоправдане јер је Пољска од првих дана рата подржавала Украјину.

Пољска је јуче у УН „на нож” дочекала и иницијативу Зеленског да Савет безбедности буде проширен укључивањем Немачке. Тврдећи да Немачка не може да постане „гарант мира и безбедности у свету”, пољски дипломата Аркадијуш Муларчик написао је на својој страници на друштвеној мрежи „Икс” (Твитер) да Немачка „није платила за пљачке и ратне злочине током Другог светског рата против Пољске, Пољака и других народа, укључујући и Украјину”.

Ипак најдомишљатија је сцена коју је извео шеф крајње десног савеза Конфедерација у пољском Сејму Кшиштоф Босак. Он је Украјини „издао” фискални рачун на име пољске помоћи од 23,5 милијарди долара. Испред украјинске амбасаде у Варшави показао је рачун и рекао: „Украјина се жали на Пољску СТО, а ми данас издајемо фактуру Украјини.”

У међувремену, бивши саветник Зеленског Алексеј Арестович на „Фејсбуку” је у шали предложио да Украјина Пољској објави рат. Рат свакако неће бити објављен, али је очигледно дошао крај добрим односима Кијева и Варшаве и тешко да ће се они обновити и по завршетку избора у Пољској.

Док дипломатске стрелице лете преко заједничке границе, Европска комисија разматра могућност заштите Пољске, Мађарске и Словачке од тужбе коју је Украјина поднела СТО због забране увоза пољопривредних производа. Ове три државе прекршиле су правила ЕУ, а „Фајненшал тајмс” наводи да Брисел, који је укинуо забрану, сада ради на координацији правних одука. У писму упућеном овим трима државама, у које је овај лист имао увид, наводи се да ће следећи корак Европске комисије бити одговор Кијеву у вези с његовом тужбом СТО.