Што мање гратиса то нижа цена

Кад школе не би тражиле гратисе за ученике, кад не би инсистирале да наставници буду смештени у једнокреветним собама и кад би се смањили порези на накнаду професорима за бригу о деци, ђачка путовања би била значајно јефтинија, указује за „Политику” Зоран Сердар

Сваке полусезоне, од пролећа до јесени па од јесени до наредног пролећа, цене ђачких путовања расту за десет до 15 одсто и нема наде да ће бити ниже, више пута у разговору за „Политику” поновио је Зоран Сердар, председник Одбора за дечји и омладински туризам Националне асоцијације туристичких агенција – Јута. То значи да ће аранжмани за излете, екскурзије, рекреативне наставе, који буду у виду понуда стизали школама на јавне набавке које се сада расписују, коштати више него путовања уговорена у марту, и да ће на тендерима у другом полугодишту ове школске године понуде бити још скупље.

– Кад крену на екскурзију ђаци често не познају довољно другаре из свог а камоли из других одељења. Путовања и служе да се упознају с вршњацима из генерације, да се рађају пријатељства из тих познанстава, па и прве симпатије. Треба инсистирати да цене буду што приступачније, јер свима је у интересу да путује што више деце – каже Сердар.

Цену ђачких путовања изузетно поскупљују гратиси које све школе траже за ђаке слабијег материјалног стања, на пример да на 20 ученика који плаћају један иде бесплатно, или за близанце – да плаћа само један а путују оба. У заблуди су они који мисле да организатори ђачких путовања икоме дају гратис екскурзију, излет или рекреативну.

– Агенције не дају гратисе ученицима, не дају их ни хотели, осим потенцијално за два возача ако има више од 50 путника, то јест гостију. У цену аранжмана улазе сва она путовања која не плаћају деца којима је додељен гратис, наставници, вођа пута, лекар... Сви ти трошкови сублимирају се у цену аранжмана. Поента је да што је мање гратиса то је нижа цена. Уколико гратиса за ученике не би било цена би била драстично нижа, рецимо, екскурзије од око 40.000 динара биле би сигурно јефтиније за више од 2.000 динара по детету – објашњава Сердар.

У пракси неретко се за гратис не пријави ниједан ученик у одељењу, и они родитељи којима буде понуђен не желе да га прихвате, па се то „бесплатно” путовање које у ствари подиже цену дели на неколико ђака „да не пропадне”.

Финансирање такозваних дневница за учитеље и наставнике је посебна прича и у њој није спорна добра воља и жеља родитеља да издвоје и више од 1.000 динара по дану за нон-стоп бригу просветних радника о деци. Проблем је што ова накнада није јасно дефинисана прописима, јер она формално није обавезна ставка аранжмана а опорезује се као да јесте и мора да се исплати преко агенције.

– Порези оптерећују цену професорских дневница за бригу о деци и до 60 одсто ако се исплаћују преко агенције, што значајно поскупљује путовање, нарочито вишедневно. То у пракси значи да родитељ мора да плати 1.600 динара да би наставник добио 1.000 динара по дану путовања. Требало би прописима уредити да се ове дневнице које утврђују и плаћају родитељи искључе из пореског система или да се исплаћују преко школе и да се плаћа свега десет процената на опорезиви део као што је некада било – указује шеф Одбора за дечји и омладински туризам Јуте.

Илустрације ради, на нивоу једног разреда са четири одељења на разлику у оптерећењу наставничке дневнице порезима који иду до 60 одсто уместо до десет процената потроши се износ довољан да скоро цело одељење оде на једнодневни излет.

Још једна ставка могла би да допринесе појефтињењу ђачких путовања – да школе не траже искључиво једнокреветне собе за наставнике.

– Неке школе траже искључиво једнокреветне собе за своје наставнике, то драстично увећава цену аранжмана, јер малтене исто кошта једнокреветна и двокреветна. Морам да кажем да наставници нису осам сати ангажовани на ђачком путовању него су 24 сата на послу. Константно брину о деци. У икс случајева за три деценије у туризму сам видео да професори не носе пиџаме на екскурзију, јер и не спавају. Дежурају на смену, шетају по ходницима, ослушкују да ли су сви заспали, проверавају децу, јер – знамо шта се дешава. Ево моје дете је прошле године било трећи разред основне школе и није хтело да спава до три ујутру на рекреативној настави, шта да кажемо за ове старије. По правилнику су забрањени алкохол и дрога, али се професори брину да ли ће неко дете, ипак, да се напије или не дај боже користи опијате, прескаче терасе хотела. То је огромна одговорност. Тај грч који се види на лицима већине просветних радника на екскурзијама не може да дочара, а чини ми се да ту посвећеност неки родитељи не препознају – закључује наш саговорник.

Шта предшколцу значе три хотелске звездице

Правило да деца одседају у хотелима с најмање три звездице у реду је за иностранство али не и на нивоу наше државе, сматра Зоран Сердар.

– Шта предшколцу од шест година или основцу од девет значе три звездице на рекреативној. Ништа. Њима је битно да је све чисто и да се друже. Могли би да бораве у одмаралиштима која немају такву категоризацију а имају једнако добре услове и доста повољније цене. О томе сам разговарао с бившим министром просвете Бранком Ружићем. Имао је разумевања. Скоро да смо дошли до писања новог правилника али се онда догодила трагедија, па оставка и сад ко зна кад ће се то питање поново покренути. Извесно је да су хотели у Србији изузетно скупи, некад с разлогом а некад без разлога. Дешава се да подижу цене јер су сами, немају конкуренцију на многим локацијама у Нишу, Кладову, Врњачкој Бањи... Друго, странци су почели да долазе, што је добро, заузимају капацитете, пензионери с ваучерима такође, али цена прати потражњу, да има више смештајних капацитета за децу била би повољнија – констатује Сердар.

Превоз и улазнице озбиљно утичу на цену

Највећи проценат цене екскурзија носи превоз, напомиње Зоран Сердар, шеф Јутиног одбора за дечји и омладински туризам. Цена горива диктира трошкове превоза, а како каже, иде до два евра по километру за нове даблдекере.

– До Рима има 3.300 километара, примера ради. На то се надовезују и цене свих путарина и пореза успут, па чек-поинти, туристичке таксе, паркинзи... – дочарава. Кад се прави програм путовања наставници гледају да буде што богатији, да се што више обиђе, да ђаци што више виде и посете, на крају и да се уморе да би ноћу исцрпљени спавали. А улазнице нису занемарљив трошак.

– Од 2019. године нема више бесплатног улаза на локалитете или у музеје за ђачке групе с потврдом школе. На пример у Грчкој: Епидаурус, Микена, Акропољ, Метеори, Делфи... – само улазнице кад се све саберу коштају и више од 60 евра, почевши од три-четири евра за Метеоре до 20 евра за Акропољ – илуструје Сердар.