Једна од легенди Панчева

Панчево ‒ Познат најширој публици, што по својој уметности, а можда и више по екстравагантном начину живота, први који ће начети едицију „Легенде Панчева” јесте сликар Миливоје Миле Ђорђевић. Специфичан и непоновљив, експресивног духа и вулканског темперамента, бритког хумора, прави боем експанзивне енергије, који је као такав био један од битнијих зачина панчевачке културне кухиње и градске прошлости ‒ тако су о свим Милетовим лицима причали блиски пријатељи и сарадници, на отварању изложбе његових слика, чија продаја би требало да убрза излазак монографије. Kњига „Миле Ђорђевић”, пионирски подухват Градске библиотеке Панчево и компаније „Passage Group”, заправо је збир текстова насталих 2000‒2014. године, као и на дружењима са уметником у дому Панчевца Љубише Вечанског.

„Били су то својеврсни кружоци где су се окупљали наши академици, уметници различитих профила, а Миле био сјајан штимунг мајстор. Причао је о својој уметности, како су неке слике настајале, али и догађајима из живота. Све је то записивано и након његове смрти 2017. године, привремено остало одложено да би сада било укоричено у његову монографију”, каже за „Политику” Вечански, приређивач књиге, у којој је и низ Ђорђевићевих радова, тек део његовог богатог сликарског опуса.

 Један од аутора текстова у монографији je и познавалац Ђорђевићевог стваралаштва, преводилац Бисерка Рајачић.  Он је, примећује, пре свега сликар, али и много шта друго, сценограф, костимограф, муралиста и организатор Ликовне колоније Делиблатски песак, Октобарског салона Панчево и Јужнобанатске ликовне колоније, маштовит кувар, хумориста, новинар и нешто још важније ‒ невидљиви покретач духовног живота свога града.

 „У времену велике кризе уметности, Ђорђевић подсећа на могућност веровања у уметност, у њену способност да још увек спасава човека и свет. Јер уметник није неко, ни бољи ни виши од осталих људи. Чак и ако је велики уметник он је смртан. Од обичних људи, међутим, разликује се у осећању да је његово дело вид литургије, пут вере, а не циљ. Као сваки такав циљ захтева жртвовање и посебно искуство у вези са њим, а најважније ‒ да то адекватно изрази, што је немогуће без одређене маште и интуиције које су одлика тркача на дуге стазе, какав је Миливоје Миле Ђорђевић”, пише у једном од текстова у монографији Бисерка Рајчић, док књижевник Немања Ротар подвлачи да један град, његов смисао и његово одвајање, да ли је паланка, или је заиста град, чине управо људи.

 „Што више тако необичних људи, стваралаца, уметника, људи који за собом остављају неки траг вредан трајања, као што је Миле Ђорђевић, по томе један град јесте град. Све друго није толико битно – инфраструктура, грађевине, та сређеност, све то по себи нема много значаја. Ако људи који ту бораве нису достојни оног правог људског позива, а Миле јесте био онај стваралац коме на поштанским ковертама није требало ни адресу исписати, било је довољно само име”, напомиње Ротар на отварању двојне изложбе постављене у панчевачкој Градској библиотеци и Клубу „Двориште”, где ће Ђорђевићева уља на платну, цртежи у тушу, уљу и оловци, стигли из неколико приватних и породичне колекције, моћи да се погледају и купе до 5. октобра, како би до Београдског сајма књига – монографија „Миле Ђорђевић” стигла у руке читалаца и поштовалаца живота и дела овог Панчевца.