Jedna od legendi Pančeva

Pančevo ‒ Poznat najširoj publici, što po svojoj umetnosti, a možda i više po ekstravagantnom načinu života, prvi koji će načeti ediciju „Legende Pančeva” jeste slikar Milivoje Mile Đorđević. Specifičan i neponovljiv, ekspresivnog duha i vulkanskog temperamenta, britkog humora, pravi boem ekspanzivne energije, koji je kao takav bio jedan od bitnijih začina pančevačke kulturne kuhinje i gradske prošlosti ‒ tako su o svim Miletovim licima pričali bliski prijatelji i saradnici, na otvaranju izložbe njegovih slika, čija prodaja bi trebalo da ubrza izlazak monografije. Knjiga „Mile Đorđević”, pionirski poduhvat Gradske biblioteke Pančevo i kompanije „Passage Group”, zapravo je zbir tekstova nastalih 2000‒2014. godine, kao i na druženjima sa umetnikom u domu Pančevca Ljubiše Večanskog.

„Bili su to svojevrsni kružoci gde su se okupljali naši akademici, umetnici različitih profila, a Mile bio sjajan štimung majstor. Pričao je o svojoj umetnosti, kako su neke slike nastajale, ali i događajima iz života. Sve je to zapisivano i nakon njegove smrti 2017. godine, privremeno ostalo odloženo da bi sada bilo ukoričeno u njegovu monografiju”, kaže za „Politiku” Večanski, priređivač knjige, u kojoj je i niz Đorđevićevih radova, tek deo njegovog bogatog slikarskog opusa.

 Jedan od autora tekstova u monografiji je i poznavalac Đorđevićevog stvaralaštva, prevodilac Biserka Rajačić.  On je, primećuje, pre svega slikar, ali i mnogo šta drugo, scenograf, kostimograf, muralista i organizator Likovne kolonije Deliblatski pesak, Oktobarskog salona Pančevo i Južnobanatske likovne kolonije, maštovit kuvar, humorista, novinar i nešto još važnije ‒ nevidljivi pokretač duhovnog života svoga grada.

 „U vremenu velike krize umetnosti, Đorđević podseća na mogućnost verovanja u umetnost, u njenu sposobnost da još uvek spasava čoveka i svet. Jer umetnik nije neko, ni bolji ni viši od ostalih ljudi. Čak i ako je veliki umetnik on je smrtan. Od običnih ljudi, međutim, razlikuje se u osećanju da je njegovo delo vid liturgije, put vere, a ne cilj. Kao svaki takav cilj zahteva žrtvovanje i posebno iskustvo u vezi sa njim, a najvažnije ‒ da to adekvatno izrazi, što je nemoguće bez određene mašte i intuicije koje su odlika trkača na duge staze, kakav je Milivoje Mile Đorđević”, piše u jednom od tekstova u monografiji Biserka Rajčić, dok književnik Nemanja Rotar podvlači da jedan grad, njegov smisao i njegovo odvajanje, da li je palanka, ili je zaista grad, čine upravo ljudi.

 „Što više tako neobičnih ljudi, stvaralaca, umetnika, ljudi koji za sobom ostavljaju neki trag vredan trajanja, kao što je Mile Đorđević, po tome jedan grad jeste grad. Sve drugo nije toliko bitno – infrastruktura, građevine, ta sređenost, sve to po sebi nema mnogo značaja. Ako ljudi koji tu borave nisu dostojni onog pravog ljudskog poziva, a Mile jeste bio onaj stvaralac kome na poštanskim kovertama nije trebalo ni adresu ispisati, bilo je dovoljno samo ime”, napominje Rotar na otvaranju dvojne izložbe postavljene u pančevačkoj Gradskoj biblioteci i Klubu „Dvorište”, gde će Đorđevićeva ulja na platnu, crteži u tušu, ulju i olovci, stigli iz nekoliko privatnih i porodične kolekcije, moći da se pogledaju i kupe do 5. oktobra, kako bi do Beogradskog sajma knjiga – monografija „Mile Đorđević” stigla u ruke čitalaca i poštovalaca života i dela ovog Pančevca.