Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Купци се селе у Албанију

Купци се селе у Албанију
Просечна цена квадрата стана у Херцег Новом достигла је 2.500 евра (Фото А. Гавриловић)

Подгорица – Прогнозе немачких економских стручњака од пре нешто више од годину дана, да ће се иностране инвестиције у некретнине у Црној Гори ускоро почети селити на југ, у првом реду у Албанију, ових дана су се изгледа показале као тачне.

Већина представника црногорских агенција за купопродају некретнина све више се жали на пад промета, првенствено у куповини, и истиче да досадашњи страни купци све више продају имовину коју су пре тога купили у овој држави. Сви они, као и централна банка Црне Горе, сматрају да су цене некретнина – кућа, станова и плацева, првенствено дуж јадранске обале – изузетно високе и нереалне, „у првом реду ако се има у виду да се у суседној Албанији, на пример у Тирани, квадрат стамбеног простора може купити за свега 800 евра”.

„Странци тренутно више продају него што купују”, тврди у изјави за медије Љиљана Смит, менаџер агенције „Тотал груп”. „Већина наших клијената је купила некретнине да би продајом остварила профит, а слабије интересовање за некретнине код нас у првом треба тражити у много нижим ценама у Бугарској, Србији и Албанији.”

Она сматра да је узрок нереалних цена некретнина у Црној Гори мала потражња, те да су због тога бројне агенције које су се бавиле овим послом морале да ставе кључ у браву.

„Разговарајући са колегама из Србије, закључили смо да је у овој делатности боље тражити пословне прилике на тамошњем тржишту”, каже она.

Према информацијама којима располаже њена агенција, у центру Београда квадрат стамбеног простора кошта око 4.000 евра, док је у центру Котора он 3,5, колико и у Херцег Новом, а у Будви нешто скупљи.

Смитова, међутим, предвиђа да ће цене некретнина у Црној Гори додатно порасти, али тек „изградњом већих, значајнијих објеката”, и због тога препоручује да се не жури са продајом.

„То се, наравно, не односи на сва места. Колико сам упозната са дугорочним пројектима, у следеће две године градиће се аутопут дуж морске обале, неколико марина, као и хотела већих капацитета и виших категорија”, наводи она. „Са друге стране, марина за мегајахте, голф терен, проширење капацитета аеродрома у Тивту, изградња моста на Веригама, спортског центра у Лепетанима, утицаће на повећање животног стандарда грађана, па самим тим и обећава узлазну линију цена некретнина.”

Стручњаци у овој области сматрају да су отежавајући фактори у трговини некретнинама тешкоће које странци имају приликом укњижења, док домаћи купци имају проблеме са банкама, односно подизањем кредита, због врло строгих услова домаћег банкарског сектора.

Да су некретнине у овој држави значајно прецењене сматрају и у централној банци Црне Горе.

Њихова студија, урађена на основу односа просечне зараде, цене квадратног метра, висине рате кредита и бруто домаћег производа по становнику, показује да на цене некретнина у Подгорици и на приморју знатно утиче макроекономска стабилност, развој банкарског сектора, прилив директних страних инвестиција у некретнине и либерализација пореске политике.

„На основу случајног узорка, базираног на подацима Управе за некретнине, просечна цена квадрата стана у Подгорици у мају ове године износила је 1.738,30 евра. У Будви је пре четири године квадрат стана коштао 939,70 евра, након чега почиње нагли раст, да би у првих шест месеци ове године достигао 3.258,41 евра”, наводи се у документу ЦБЦГ-а. „У истом периоду, просечна цена метра квадратног у Херцег Новом износила је 2.467,71 евра, а у Тивту 2.230,80 евра.”

Из централне банке такође прогнозирају да ће ускоро доћи до пада тражње и наводе да чак 64 одсто анкетираних агенција за промет некретнинама сматра да ће у наредној години цене на приморју почети да падају.

На пад цена, како оцењују аналитичари ЦБЦГ-а, може утицати раст каматних стопа на све кредите или бар њихово заустављање на садашњем нивоу, криза на тржишту капитала, пад интересовања странаца, прецењена вредност некретнина и „постепено померање фокуса ка другим дестинацијама”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.