Студенти права уче свој занат и у пракси
Правни факултет Универзитета у Београду у јеку је припрема за своју славу Воздвижење Часног крста, у народу познату као Крстовдан, коју марљиво и са радошћу ишчекује. Изнедрио је у својој историји читав низ изузетно важних личности у Србији, који су били његови професори или студенти. И данас је то веома упадљиво, јер на овом факултету су дипломирали многи актуелни носиоци највиших правосудних функција, значајни привредници, амбасадори, министри, па и председник Републике.
Питали смо професора др Милана Шкулића, шефа Катедре за кривично право Правног факултета Универзитета у Београду и судију Уставног суда Србије, како оцењује припремљеност за рад у пракси студената који заврше овај факултет, јер понекад провејава да „фришко” дипломирани правници нису у стању ни „најобичнију тужбу да напишу”.
– Многи студенти Правног факултета, који се током студија определе за стицање и одређених практичних знања, имају читаво обиље разноврсних могућности, било похађањем правних клиника, курсева и предмета посвећених писању правних аката, било захваљујући класичним вежбама из позитивноправних предмета, попут кривичног процесног права и грађанског процесног права – каже професор Шкулић.
Истиче и да је захваљујући свом постдокторском усавршавању у Немачкој, те учешћу у низу међународних конференција и студијских посета правосудним установама и правним факултетима широм Европе, али и у САД и у Канади, стекао утисак да није циљ модерних студија права да студенти науче да савршено „занатски” пишу тужбе и друге правне поднеске, јер се то у основи веома брзо научи у пракси. И сам се у то уверио када је након дипломирања, а пре него што је постао асистент на Правном факултету Универзитета у Београду, две године радио као приправник у Општинском суду у Панчеву.
– Свако ко познаје праксу, добро зна да често записничар у суду боље зна да напише неки свакодневни поднесак него новопечени (при)правник, али тај исти записничар најчешће неће суштински много знати о праву, а сваки правник који је на квалитетном правном факултету, какав је Правни факултет Универзитета у Београду, научио да ваљано правнички резонује, веома ће лако и брзо научити да саставља разноврсне поднеске. У томе је и суштина образовања на модерним правним факултетима широм света, па и у Београду – каже др Милан Шкулић.
Подсећа да је то веома лепо и сликовито објаснио др Живојин Алексић, легендарни професор Криминалистике на Правном факултету у Београду.
– Објашњавајући кључну разлику између високообразованих експерата и људи средњег нивоа образовања, који поседују одређену корисну и драгоцену вештину, професор Алексић је рекао да у пракси често неке бабице знатно боље порађају жене него специјализовани лекар гинеколог, али исте те екстремно корисне бабице, за разлику од специјализованих лекара, нису, наравно, способне да изведу царски рез или другу компликовану медицинску интервенцију – испричао нам је др Шкулић.
Координатор за правну праксу Правног факултета у Београду, др Ивана Миљуш, доцент на предмету Кривично процесно право, истиче да овај факултет, поред стицања неспорно значајних теоријских знања, последњих деценија нарочито негује и унапређује стицање практичних знања и вештина.
– О томе сведоче релативно новији видови наставе – обавезна студентска пракса у правосуђу, управи и у привреди. Како би што интензивније осветлили и приближили студентима блиску професионалну будућност, наставници и сарадници упућују студенте на праксу у судове и тужилаштва – каже др Ивана Миљуш.
Рад у правосуђу и привреди омогућава студентима да стичу практичне вештине, да на прави начин у свакодневним радним задацима споје теоријска и практична знања, боље разумеју обавезе и одговорности правника, рад институција и приватних пракси, обликују критички однос према правним нормама, вешто их тумаче, издвоје релевантне чињенице и „правни проблем” и пронађу решење.
– Бројне симулације суђења, у оквиру вежби на појединим предметима и многим студентским такмичењима, изводе се у амфитеатру VIII, који је преображен у судницу са савременом опремом, у потпуности у складу са правилима процесног права. Студентима „суде” судије, јавни тужиоци, адвокати и наставници. Ментори из реда наставника и сарадника, упућују студенте да „слушају суђења”, у просторије јавних тужилаштава и у адвокатске канцеларије. Често са колегиницама, колегама и студентима одлазим ради студентске праксе у судове и тужилаштва и увек смо дочекани уз топлу реч добродошлице. Вежбамо писање правних аката, правничку аргументацију и јавни наступ – каже да Ивана Миљуш.
Студенти имају прилику и да похађају наставу из посебне вештине „Номотехника” – писање правних аката. Током целе школске године уче и вежбају ову вештину у областима јавног и приватног права.
– На нама је да наше студенте што боље припремимо за оно што их очекује у њиховом професионалном раду. Правни факултет Универзитета у Београду са нестрпљењем очекује да у светлости теоријских темеља и стубова знања и практичних искустава и вештина, обједињених у целовитост, на свечаностима које следе отвори врата генерацијама будућих правника – поручује на крају др Ивана Миљуш.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


