Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Програм у част Ксеније Илијевић

Програм у част Ксеније Илијевић
Дела из легата Ксеније Илијевић (Фото Општинска библиотека Ковачица)

Црепаја – Црепајци су се својој најпознатијој мештанки, академској сликарки Ксенији Илијевић, на век од рођења, одужили низом програма посвећеним њеном стваралаштву и животу који се завршио. Дом културе „Мита Живков Лала” и Општинска библиотека Ковачица – огранак у њеној родној Црепаји, уприличили су видео-презентацију материјала „Црепајка у Црепаји”, а раније и изложбом „Сећање на Ксенију”, када су радове представили овдашњи сликари млађе генерације, Иван Карафиловски, Иван Војнов и Бранислав Симић, који стварају на трагу ове значајне уметнице.

„Ксенија Илијевић је била једна од најистакнутијих уметника који су овде рођени и због тога смо одлучили да обележимо овај значајан јубилеј за Црепају. Ксенија је инспирисала и друге уметнике у Црепаји, па и ширу заједницу и њен допринос је немерљив. Нама је оставила легат који се налази у просторијама библиотеке и он заправо има и педагошки карактер”, истиче Никола Косовац, директор црепајачког Дома културе, на век од рођења уметнице и педагога чије име и стваралаштво су помало заборављени, упркос чињеници да је обогатила српску и војвођанску уметничку баштину.

Илијевићева је потекла из угледне породице која је у Црепаји од његовог оснивања 1774. године. Још у младости се определила за уметност и педагошки позив, а посебан утицај на њено стваралаштво, наводи др Ана Стјеља, оставила је посета сликарском атељеу Уроша Предића, са којим је била у блиском сродству. Академију ликовних уметности у Београду студирала је у класи професора Васе Поморишца, а потом прелази на наставнички одсек, где дипломира 1948. у класи сликара и професора Косте Хакмана. Трагајући за новим идејама, мотивима и усавршавајући своју сликарску технику путовала је у Париз, Енглеску, Италију, Белгију, Грчку, Немачку, Мађарску, Чехословачку и Аустрију, имала безброј самосталних и групних наступа, представљајући свој плодни опус који броји више од 3.000 радова, од тога 1.400 слика у уљу, 350 акварела, 160 пастела и више од 1.400 цртежа.

„На њеним сликама владају војвођански пејзажи, мртва природа, ентеријер, цвеће и акт на акварелској хартији и лесониту. Њено сликарско стваралаштво представља синтезу сликарства, музике и поезије, свега онога чему се још у младости дивила и што је привлачило њену уметничку пажњу”, наводи др Стјеља, о уметници која је оставила дубок траг и на генерације ученика које је подучавала у ОШ „Јован Јовановић” у Панчеву и у тамошњој гимназији. О посвећености свом позиву, али и будућим нараштајима, сведочи и њен легат, који данас чува библиотека у Црепаји.

Последњи пут Ксенија Илијевић је своје слике излагала заједно са својим ученицима 1998. године, баш у родном селу. Преминула је 15. августа 2005. године у старачком дому, тихо, без потомака, „носећи у срцу своју Црепају и њене, како је знала да каже, „понекад прашњаве и блатњаве сокаке”, али за њу увек лепе, јер су је сећали на „безбрижно детињство, на живописне сеоске баште и дворишта, као неисцрпно врело надахнућа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.