Шта радити после олујног невремена

Од олујног невремена које је задесило Србију, а посебно Нови Сад, Београд и нека друга места, прошло је доста времена, па се сада могу смиреније и реалније извлачити закључци и поуке.

Може се закључити да нас је, и поред напора које улажу јавна комунална предузећа, ово невреме ипак изненадило показавши да у редовним активностима има пропуста.

С обзиром на то да боље познајем ситуацију у Новом Београду него у осталим деловима града, задржаћу се на том делу целине за коју је надлежно ЈКП „Зеленило Београд”. Олујно невреме оборило је многа стабла и том приликом начињена је знатна материјална штета, како самом ЈКП, тако и многим другим субјектима. А да ли је тако морало бити? Није. Следећи логику да је београдско ЈКП веће од осталих у земљи, може се претпоставити да је и по материјалним и људским ресурсима јаче од осталих и да има, или би требало да има, и већи број стручних кадрова – шумарских инжењера и стручњака за хортикултуру. А ако је тако, они би требало стручније да располажу повереном имовином. Шумарски инжењери морали би редовно, најмање једном годишње, да врше таксацију или инвентарисање парковског дрвећа и да том приликом одреде судбину оних стабала за која стручном оценом утврде да су натрула, просушена, склона паду или им је коренов систем оштећен и несигуран. Такво дрвеће требало би да буде уклоњено и претворено у грађу за комуналне потребе или изметрисано и пуштено у продају као огревно дрво.

Нажалост, олујно невреме показало је да је највећи број поломљених, изваљених или оборених стабала био протруле структуре и слабог кореновог система. Скоро да је био незнатан број обореног дрвећа с јаком и здравом дрвном структуром и неоштећеним кореновим системом. Ценећи такво чињенично стање, могло би се рећи да су ЈКП „Зеленило Београд” и његови стручњаци, бар посредно, суодговорни за штету причињену приликом пада оваквог дрвећа.

Ни процес рашчишћавања поломљених и оборених стабала није извршен најсрећније. Узећу за пример само Блок 22 у Новом Београду. Пањеви појединих поломљених стабала, високи и до два метра, још штрче изнад земље и онако натрули представљају ружну слику. Нахерено стабло једног ораха штрчи, пресечено на трећем метру изнад корена, док се на неколико места и даље налази разбацано осушено грање. Једна бреза просушених и поломљених грана и с око 50 одсто оштећеног корена нахерила се према дворишту вртића „Полетарац” представљајући директну опасност за пролазнике и децу која се свакодневно играју у близини. Недалеко од поменуте брезе нахерено према вртићу стоји и, по маси мање, суво чамово дрво, а мало даље штрчи и један три метра висок трули пањ, такође представљајући опасност.

Зелене површине су прилично покривене отпадом од поломљених грана и стабала поломљених у олуји, што представља ружну слику. Очигледно је да надлежно комунално предузеће, и поред напора које чини, није у могућности да само поправи то стање. Због тога му треба помоћи, а то би, пре свих, могли да учине грађани, скупштине зграда, власници објеката и волонтери.

Имајући у виду да је Београд носилац послова око организације, припрема и одржавања манифестације Експо 2027, током које се очекује велики прилив туриста, неопходно је да се подигне ниво чистоће, да се ангажује максималан број житеља главног града и да они који су дужни да у зимском периоду одржавају инфраструктуру око својих објеката то исто чине и у летњем периоду, када је број туриста највећи.

Сматрам да би се слика Београда, његове привлачности и сређености, знатно поправила ако би сви били дужни да се старају о површинама око својих објеката, удаљеним не мање од 15 до 20 метара од зидова. Ту обавезу требало би да пропишу и да њено регулисање контролишу надлежни органи. Само ангажовањем већег броја грађана могуће је „просветлити” Београд, што је и један од предуслова за већу привлачност кад је реч о туристима.

Петар Трмчић ПиТ,
Нови Београд