Šta raditi posle olujnog nevremena

Od olujnog nevremena koje je zadesilo Srbiju, a posebno Novi Sad, Beograd i neka druga mesta, prošlo je dosta vremena, pa se sada mogu smirenije i realnije izvlačiti zaključci i pouke.

Može se zaključiti da nas je, i pored napora koje ulažu javna komunalna preduzeća, ovo nevreme ipak iznenadilo pokazavši da u redovnim aktivnostima ima propusta.

S obzirom na to da bolje poznajem situaciju u Novom Beogradu nego u ostalim delovima grada, zadržaću se na tom delu celine za koju je nadležno JKP „Zelenilo Beograd”. Olujno nevreme oborilo je mnoga stabla i tom prilikom načinjena je znatna materijalna šteta, kako samom JKP, tako i mnogim drugim subjektima. A da li je tako moralo biti? Nije. Sledeći logiku da je beogradsko JKP veće od ostalih u zemlji, može se pretpostaviti da je i po materijalnim i ljudskim resursima jače od ostalih i da ima, ili bi trebalo da ima, i veći broj stručnih kadrova – šumarskih inženjera i stručnjaka za hortikulturu. A ako je tako, oni bi trebalo stručnije da raspolažu poverenom imovinom. Šumarski inženjeri morali bi redovno, najmanje jednom godišnje, da vrše taksaciju ili inventarisanje parkovskog drveća i da tom prilikom odrede sudbinu onih stabala za koja stručnom ocenom utvrde da su natrula, prosušena, sklona padu ili im je korenov sistem oštećen i nesiguran. Takvo drveće trebalo bi da bude uklonjeno i pretvoreno u građu za komunalne potrebe ili izmetrisano i pušteno u prodaju kao ogrevno drvo.

Nažalost, olujno nevreme pokazalo je da je najveći broj polomljenih, izvaljenih ili oborenih stabala bio protrule strukture i slabog korenovog sistema. Skoro da je bio neznatan broj oborenog drveća s jakom i zdravom drvnom strukturom i neoštećenim korenovim sistemom. Ceneći takvo činjenično stanje, moglo bi se reći da su JKP „Zelenilo Beograd” i njegovi stručnjaci, bar posredno, suodgovorni za štetu pričinjenu prilikom pada ovakvog drveća.

Ni proces raščišćavanja polomljenih i oborenih stabala nije izvršen najsrećnije. Uzeću za primer samo Blok 22 u Novom Beogradu. Panjevi pojedinih polomljenih stabala, visoki i do dva metra, još štrče iznad zemlje i onako natruli predstavljaju ružnu sliku. Nahereno stablo jednog oraha štrči, presečeno na trećem metru iznad korena, dok se na nekoliko mesta i dalje nalazi razbacano osušeno granje. Jedna breza prosušenih i polomljenih grana i s oko 50 odsto oštećenog korena naherila se prema dvorištu vrtića „Poletarac” predstavljajući direktnu opasnost za prolaznike i decu koja se svakodnevno igraju u blizini. Nedaleko od pomenute breze nahereno prema vrtiću stoji i, po masi manje, suvo čamovo drvo, a malo dalje štrči i jedan tri metra visok truli panj, takođe predstavljajući opasnost.

Zelene površine su prilično pokrivene otpadom od polomljenih grana i stabala polomljenih u oluji, što predstavlja ružnu sliku. Očigledno je da nadležno komunalno preduzeće, i pored napora koje čini, nije u mogućnosti da samo popravi to stanje. Zbog toga mu treba pomoći, a to bi, pre svih, mogli da učine građani, skupštine zgrada, vlasnici objekata i volonteri.

Imajući u vidu da je Beograd nosilac poslova oko organizacije, priprema i održavanja manifestacije Ekspo 2027, tokom koje se očekuje veliki priliv turista, neophodno je da se podigne nivo čistoće, da se angažuje maksimalan broj žitelja glavnog grada i da oni koji su dužni da u zimskom periodu održavaju infrastrukturu oko svojih objekata to isto čine i u letnjem periodu, kada je broj turista najveći.

Smatram da bi se slika Beograda, njegove privlačnosti i sređenosti, znatno popravila ako bi svi bili dužni da se staraju o površinama oko svojih objekata, udaljenim ne manje od 15 do 20 metara od zidova. Tu obavezu trebalo bi da propišu i da njeno regulisanje kontrolišu nadležni organi. Samo angažovanjem većeg broja građana moguće je „prosvetliti” Beograd, što je i jedan od preduslova za veću privlačnost kad je reč o turistima.

Petar Trmčić PiT,
Novi Beograd