Оспорена Сара

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. септембра – Само Сара Пејлин може да спасе Џона Мекејна, своју партију и вољену отаџбину, тако што ће одустати од републиканске кандидатуре за потпредседника САД. А као разлог за повлачење могла би да наведе да жели да проведе више времена с њеним новорођенчетом, јер нико не би могао да критикује мајку што јој је породица преча од свега.

Оваквим предлогом се огласила Кетлин Паркер, доскорашња симпатизерка Пејлинове у чије се наступе потом разочарала, иако обе припадају конзервативистичкој струји. Понуди за оставку придружила се уредница у исте прорепубликанске оријентације „Нешенел ривју”, Кетрин Џин Лопес.

Две ауторке су само део неуобичајено великог таласа подозрења према квалификованости гувернерке Аљаске за обављање потпредседничке функције на коју претендује. Због „исказане недозрелости” треба да се повуче и своје место уступи неком ко се више разуме у интернационалну и националу политику, сугерише све већи број не само присталица демократа него и експерата из њених републиканских редова.

На сцени је вишеслојни феномен. Кад је републикански председнички кандидат Мекејн њу одабрао за „десну руку”, изазвао је изненађење и међу сопственим присталицама, међу којима ни најупућенији нису знали шта га је мотивисало за такву промоцију „приличног анонимуса”. Успела је потом да шармира партијске масе, да повећа учешће присталица на митинзима, да се испољи као нова популистичка нада, да се у њој назре верзија остварења „америчког сна” с вртоглавим успоном из провинције ка врху, с перспективом да њена реч буде једна од најважнијих у одређивању овдашњих и судбина широм планете.

Али, у два телевизијска интервјуа – које јој је Мекејнов штаб дозволио чувајући је и даље пропитивања на конференцији за штампу – она се, по мишљењу познавалаца, поприлично „угробила”. Испоставило се, наиме, да курсеви из спољне политике нису могли да је тако брзо упознају са светским изазовима.

У глобалним блоговима њене изјаве су постале нека врста хита. Изазивају (под)смех. Милиони се широм света чуде њеном рефрену, у доказивању потпредседничке спремности, да је спољнополитичко искуство стекла у околности да „са Аљаске може да види Русију” и опаскама типа да би „Путин прво надлетео Аљаску ако уђе у ваздушни простор САД”.

Констатоване су јој и „рупе у познавању” доктрине Џорџа Буша о „превентивним нападима сумњиве земље”, карактеру криза од Волстрита до Блиског истока, уточиштима Ал Каиде и поступцима пакистанских власти. Њени одговори су надреалистички и да су се појавили у скечевима насмејали би гледаоце, али се ради о стварности врло високом животним улогом, упозорио је коментатор „Њујорк тајмса” и препоручио Мекејну и његовој екипи, да у име њиховог слогана „Домовина, пре свега”, нађу замену за Пејлинову.

Потенцијална улога потпредседника је у садашњем надметању, примећују посматрачи, повећана јер обојица председничких финалиста спадају у категорију кандидата са „оригиналностима које носе ризике” – Обама би био први црнац на челу Беле куће, а Мекејн (72) њен најстарији шеф у првом мандату. А Пејлинова је показала да нити је сада спремна нити ће у догледној будућности бити спремна да макар привремено буде у улози врховног команданта, тврди коментатор недељника „Тајм”.

Глас против Пејлинове дигла су и поједина феминистичка удружења. Не сматрају је правом представницом унапређења положаја жена у друштву. Не само због њеног противљења праву на побачај него и због неприпремљености за намењену јој високу функцију.

Већина Американаца није упозната с многим елементима спољне политике, констатују хроничари. Али, додају, то и не мора да им буде мана, пошто за то задужују своје лидере. На увршћивање у ту елиту сада конкурише и Сара Пејлин којој, чини се, досад нису битнопомогли убрзани часови обуке, у којој јој лекције даје и ветеран Хенри Кисинџер.

Не можете да поставите неквалификованог пилота у посаду авиона, а у случају Пејлинове се ради о „далеко већој потенцијалној катастрофи”, опомиње аналитичар њујоршког дневника. Хроничари подсећају да је Џорџ Буш такође био критикован због недовољног познавања спољне политике, да је, добрим делом стога, пореметио међународне односе. А да је ипак, пре ступања на највишу функцију– осетно више од Пејлинове знао о кретањима у свету.