Osporena Sara

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. septembra – Samo Sara Pejlin može da spase Džona Mekejna, svoju partiju i voljenu otadžbinu, tako što će odustati od republikanske kandidature za potpredsednika SAD. A kao razlog za povlačenje mogla bi da navede da želi da provede više vremena s njenim novorođenčetom, jer niko ne bi mogao da kritikuje majku što joj je porodica preča od svega.

Ovakvim predlogom se oglasila Ketlin Parker, doskorašnja simpatizerka Pejlinove u čije se nastupe potom razočarala, iako obe pripadaju konzervativističkoj struji. Ponudi za ostavku pridružila se urednica u iste prorepublikanske orijentacije „Nešenel rivju”, Ketrin Džin Lopes.

Dve autorke su samo deo neuobičajeno velikog talasa podozrenja prema kvalifikovanosti guvernerke Aljaske za obavljanje potpredsedničke funkcije na koju pretenduje. Zbog „iskazane nedozrelosti” treba da se povuče i svoje mesto ustupi nekom ko se više razume u internacionalnu i nacionalu politiku, sugeriše sve veći broj ne samo pristalica demokrata nego i eksperata iz njenih republikanskih redova.

Na sceni je višeslojni fenomen. Kad je republikanski predsednički kandidat Mekejn nju odabrao za „desnu ruku”, izazvao je iznenađenje i među sopstvenim pristalicama, među kojima ni najupućeniji nisu znali šta ga je motivisalo za takvu promociju „priličnog anonimusa”. Uspela je potom da šarmira partijske mase, da poveća učešće pristalica na mitinzima, da se ispolji kao nova populistička nada, da se u njoj nazre verzija ostvarenja „američkog sna” s vrtoglavim usponom iz provincije ka vrhu, s perspektivom da njena reč bude jedna od najvažnijih u određivanju ovdašnjih i sudbina širom planete.

Ali, u dva televizijska intervjua – koje joj je Mekejnov štab dozvolio čuvajući je i dalje propitivanja na konferenciji za štampu – ona se, po mišljenju poznavalaca, poprilično „ugrobila”. Ispostavilo se, naime, da kursevi iz spoljne politike nisu mogli da je tako brzo upoznaju sa svetskim izazovima.

U globalnim blogovima njene izjave su postale neka vrsta hita. Izazivaju (pod)smeh. Milioni se širom sveta čude njenom refrenu, u dokazivanju potpredsedničke spremnosti, da je spoljnopolitičko iskustvo stekla u okolnosti da „sa Aljaske može da vidi Rusiju” i opaskama tipa da bi „Putin prvo nadleteo Aljasku ako uđe u vazdušni prostor SAD”.

Konstatovane su joj i „rupe u poznavanju” doktrine Džordža Buša o „preventivnim napadima sumnjive zemlje”, karakteru kriza od Volstrita do Bliskog istoka, utočištima Al Kaide i postupcima pakistanskih vlasti. Njeni odgovori su nadrealistički i da su se pojavili u skečevima nasmejali bi gledaoce, ali se radi o stvarnosti vrlo visokom životnim ulogom, upozorio je komentator „Njujork tajmsa” i preporučio Mekejnu i njegovoj ekipi, da u ime njihovog slogana „Domovina, pre svega”, nađu zamenu za Pejlinovu.

Potencijalna uloga potpredsednika je u sadašnjem nadmetanju, primećuju posmatrači, povećana jer obojica predsedničkih finalista spadaju u kategoriju kandidata sa „originalnostima koje nose rizike” – Obama bi bio prvi crnac na čelu Bele kuće, a Mekejn (72) njen najstariji šef u prvom mandatu. A Pejlinova je pokazala da niti je sada spremna niti će u doglednoj budućnosti biti spremna da makar privremeno bude u ulozi vrhovnog komandanta, tvrdi komentator nedeljnika „Tajm”.

Glas protiv Pejlinove digla su i pojedina feministička udruženja. Ne smatraju je pravom predstavnicom unapređenja položaja žena u društvu. Ne samo zbog njenog protivljenja pravu na pobačaj nego i zbog nepripremljenosti za namenjenu joj visoku funkciju.

Većina Amerikanaca nije upoznata s mnogim elementima spoljne politike, konstatuju hroničari. Ali, dodaju, to i ne mora da im bude mana, pošto za to zadužuju svoje lidere. Na uvršćivanje u tu elitu sada konkuriše i Sara Pejlin kojoj, čini se, dosad nisu bitnopomogli ubrzani časovi obuke, u kojoj joj lekcije daje i veteran Henri Kisindžer.

Ne možete da postavite nekvalifikovanog pilota u posadu aviona, a u slučaju Pejlinove se radi o „daleko većoj potencijalnoj katastrofi”, opominje analitičar njujorškog dnevnika. Hroničari podsećaju da je Džordž Buš takođe bio kritikovan zbog nedovoljnog poznavanja spoljne politike, da je, dobrim delom stoga, poremetio međunarodne odnose. A da je ipak, pre stupanja na najvišu funkciju– osetno više od Pejlinove znao o kretanjima u svetu.