Скупља музика на митинзима и свадбама

Јесте мелем за душу и срце, без ње нема доброг весеља, али музика има и своју цену. Бакшиш закачен на хармонику или стављен на чело музиканта прича је за себе на свадбама и гест добре воље сватова, али Сокој, организација за заштиту ауторских музичких права, потражује, конкретно од овог месеца, од хотелијера и кафеџија осам хиљадарки без ПДВ-а за свако весеље са стотинак гостију. За матурске вечери важи нова рачуница: сваки гост – 160 динара, мада је најскупља надокнада за дочек Нове године у ресторанима – чак 240 динара по особи. Поскупело је и слушање музике на безенима, у позориштима, биоскопима, у фризерајима је остало по старом – 480 динара месечно.

У новом ценовнику Сокоја о накнадама, који је потврдио и "Службени гласник" у септембру, промењена је вредност бода за обрачун трошкова који морају да плате сви који пословно "троше музику". Уместо седам, бод сада вреди осам динара и, у зависности од фирме и рачунице, то је бројка од које се креће у обрачунавању надокнаде за музичка права.

Мада би се већина приватника, власника продавница, бутика, фризераја заклела да плаћа ваздух у својим локалима "дајући паре за ту музику", чињеница је да они који праве хитове заправо најтеже дођу до своје зараде. Певачи отпевају, сниме песму, после наступају на концертима и свуда где их позову, наплате или не, а аутори углавном остају празних руку, ако се не рачуна оно што добију незванично када песму (про)дају певачу.

Сокој је ту од 1950. године да штити права композитора, текстописаца, аранжера и оних који су то право наследили. Заступа седам хиљада домаћих аутора и носилаца ауторских права, а на основу 88 билатералних уговора закључених са иностраним ауторским друштвима то је укупно више од два милиона аутора.

Али, вратимо се новом ценовнику. На свадбама, промоцијама, модним ревијама и сличним приредбама до сада је "музички динар" за Сокој обрачунаван у износу од шест-седам одсто од оствареног прихода, сада се за сваког госта подразумева 80 динара или десет бодова, с тим што се рачуна по један квадратни метар за сваког посетиоца. Дакле и комоција и бодови, да буде праведно.

На матурским вечерима накнада за ауторска музичка права је 20 бодова по столици, а на дочеку Нове године постоје три аршина за организатора у зависности да ли се народ весели у дискотеци, клубу, на сплаву, или можда на тргу. Ако се игра и лумпује у дискотеци или на сплаву сваки гост значиће 160 динара за Сокој, на градском тргу или неком отвореном простору сваки присутан човек допринеће једним бодом, са осам динара дакле, заштити ауторских права музичара, с тим што се овде дозвољава већа густина – три особе на квадратни метар.

У ресторанима, кафанама и кафићима накнада за музичка права обрачунава се према броју столица или посетилаца. До тридесет столица – 80 динара по столици, до шездесет – 64 динара, а за кафану у којој може да се раскомоти више од сто гостију свака столица "вуче" 32 динара.

Није забава само у кафанама. Накнада у позоришту и биоскопу за коришћење музике пре представе, у паузи и на крају поскупела је са сто на двеста бодова, сада је ето 1.600 динара за централно озвучење или 160 динара по звучној кутији, што управнике неће обрадовати. У спортско-рекреативним центрима, салама за рекреацију, на базенима и клизалиштима музичка права се по сваком уређају за репродукцију музике наплаћује исто 1.600 динара.

Плесне школе су до сада плаћале фиксну надокнаду, сада ће по сваком полазнику издвајати 40 динара за ауторска права. Слична рачуница оној већ важећој задржала се и у случају сајмова, само што је овог пута направљена разлика у зависности од тога да ли се излагачи шире на простору већем од пет хиљада квадрата. Мали сајам 3.200 по дану, велики – 6.400 динара.

Иако се чини да су корисници музике у службене сврхе, дакле власници кафана, бутика, трговина, поприлично месечно "оглобљени", у Сокоју се не сакупе неке баснословне суме за композиторе, текстописце и аранжере. Званично у расподели за 2006. годину учествовало је 6.807 аутора и носилаца права (14,4 одсто више у односу на 2005), просечно обрачунат ауторски хонорар износио је 7.637 динара.

Много музике а мало пара, несумњиво не чуди што нико ту није задовољан, а музичари повремено врло гласно протестују. Па опет приону на ноте. Шта ће?