Нови језик за тешка времена

Специјално за „Политику”
Москва, 28. септембра – Језик политике, обично конвенционалан и сувопаран, руски политичари све чешће обогаћују изразима и оштрином која изненађује. Најпре је Владимир Путин увео народне пословице и сленг лењинградских мангупа шездесетих година, па су се у његовим говорима појавиле минђуше – „свакој сестри по једна” али и „уши од мртвог магарца”, да и не говоримо о већ пословичном да ће терористе „давити у клозету”. Како данас ствари стоје, ни Медведев неће много заостајати за њим – иако се очекивало да ће бити мекши и либералнији, тешкоће на које је наишао такорећи од првог дана рада на месту председника Русије, навеле су Медвдева да прибегне реторици на коју ни његове најближе колеге нису навикле. Најоштрији је био кад је говорио о сукобима на Кавказу – нападаче на Јужну Осетију назвао је „идиотима”, а њихово понашање мотивисано је „идиотским идејама”. Михаил Сакашвили је, према речима руског председника, „пошашавио”, а објашњавајући зашто је дао команду да се помогне Јужној Осетији, Медведев је рекао: „нисте, ваљда, очекивали да седимо и да ’лижемо’ ране”.

Ништа мање нису занимљиве ни његове изјаве везане за економску сферу. Почело је на финансијском форуму у Петербургу када је Медведев оптужио Америку за „економски егоизам”, а курс долара прогласио за „међународни проблем”. Али руски представници малог бизниса много ће дуже памтити једну другу реч коју је председник употребио позивајући државне органе да не ометају њихов рад.

„Престаните да кошмарите мали бизнис”, рекао је Медведев и оптужио државне органе да „насрћу” на предузетнике. Реч „кошмарити” одједном је ушла у речнике не само медија него и у обични говор. Тако је један од најпопуларнијих израза лета ове године постао: „Престани да ме кошмариш”.

Управо ових дана, боравећи на Камчатки и Магадану, Медведев је одржао један од својих најоштријих говора од почетка председничке каријере. Бизнисменима који се баве производњом злата обратио се строгошћу за коју се верује да би била далеко својственија Путину: „Разумем да није лако радити, да је наш бирократски апарат компликован, али немојте да цвилите! Није ово одгајање животиња у зони у којој ни трава не расте. Знате ли ви шта данас значи злато? Ако је за вас добијање злата маргинална економија, онда немојте то да радите. Наћићемо друге. Ако не желите да радите, одузећемо вам лиценцу”.

Нису боље прошли ни представници министарства за финансије које је критиковао што још нису уложили сав предвиђени новац у обезбеђење услова живота на крајњем северу Русије: „не дај боже да се нешто догоди, нећете моћи да спавате, ја вам то обећавам!”

Тако строг био је Владимир Путин својевремено према власнику „Мечела” Игору Зјузину који није дошао на договорени састанак: „Ми смо позвали Игора Владимировића, али он се разболео. Болест је болест, али мораће да оздрави, иначе ћемо му послати доктора, да излечи све болести”.

У оштрој реторици опробао се овог септембра и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. У разговору са својим британским колегом Дејвидом Милибендом овај увек одмерени и достојанствени дипломата изговорио је речи апсолутно неуобичајене у дипломатији. О томе шта је Лавров рекао много се нагађало и спекулисало, али он сам каже да је, говорећи о грузијском председнику Сакашвилију, употребио израз „fucking lunatic”, истина не као свој, већ цитирајући једног западног колегу.

Необично изражавање руководилаца Русије у последње време говори да у тешким временима језик политичара постаје ближи народном, али и нешто оштрији. Чињеница да се ситуација у свету све вишезаоштрава, обећава да ћемо ускоро овом списку моћи да додамо још нових, досад у јавности некоришћених речи.