Берлин планира да сасече буџет за избеглице

Немачке покрајинске владе захтевале су почетком ове године више новца за подршку растућем броју избеглица и тражилаца азила, али савезни канцелар Олаф Шолц није попустио. Напротив. Ројтерс из поверљивих извора сазнаје да Берлин планира да за следећу годину преполови федерални буџет за 16 покрајина. Према тим тврдњама, у понедељак је одлучено да Немачка умањи новчани износ који издваја покрајинама у ове сврхе са 3,75 милијарди евра, колико је обезбеђено за ову годину, на 1,7 милијарди за 2024. Реч је о трошковима за пријем и интеграцију избеглица, укључујући оне које су дошле из Украјине. Од почетка сукоба у Украјини уточиште у Немачкој потражило је више од милион људи, а управо је њихово збрињавање подстакло 16 немачких покрајина да захтевају од Берлина много више средстава како би могле да подмире трошкове.

Међутим, о резању буџета шушка се већ месецима, док се говори о инфлацији и грађанима незадовољним због раста трошкова живота. Стезање каиша на федералном нивоу значи да ће убудуће покрајине далеко више морати саме да се сналазе с тим у вези, што доводи у питање колико су спремне за такав подухват. Извори из владе за Ројтерс кажу да је подршка украјинским избеглицама узела данак по градовима и општинама широм земље, као и да Берлин није ни обећавао да ће задржати овогодишњи буџет.

Више од милион људи из Украјине регистровани су као ратне избеглице у Немачкој. Уз њих, у 2022. бар 218.000 миграната поднело је захтев за азил, чему треба додати и 102.000 тражилаца азила само у прва четири месеца ове године. Дакле, Немачка ове године у првом кварталу бележи пораст захтева од бар 70 одсто у односу на исти период лани.

Покрајине, пак, можда разумеју ситуацију у којој је федерална влада, али не одступају од става да, како се број избеглица повећава, тако и Берлин треба да повећа допринос, а не да га смањи.

Ако погледамо последњих неколико година, Бундестаг је континуирано смањивао свој допринос, упркос сталном расту броја избеглица од 2016, када је скоро 750.000 људи, махом из Сирије, поднело захтев за азил. „Дојче веле” је недавно разговарао с Хендриком Вистом који је на челу најмногољудније покрајине Северна Рајна – Вестфалија, а који каже да је износ од око 40 одсто трошкова, колико је федерална влада покривала на врхунцу избегличке кризе 2015–2016, пао на 20 одсто.

Берлин је, наводи „Дојче веле”, од 2016. до 2021. плаћао покрајинама по 670 евра месечно по тражиоцу азила. Кажу да, ако би паушална месечна исплата била 1.000 евра, онда не би морали стално изнова да преговарају о финансирању. Али немачка влада тврди да њени дугови расту, док многе локалне самоуправе бележе суфицит у буџету. Кажу и да узимају већи удео од пореза. Али, федерална влада не жели да се фокусира на ово питање, већ на то како да модернизује администрацију која би много брже враћала кући одбијене тражиоце азила.

Постоје и планови за смањење броја нових избеглица. Рецимо, Шолц је предложио да се Грузија и Молдавија прогласе сигурним земљама порекла, што би Немачкој омогућило да избеглице врате тамо. У Бундестагу се у расправама о буџету за наредну годину више пута говорило о кризи и томе да је прошло време када је државна каса била пуна. Министар финансија, који жели масовно да штеди, сматра да сваки ресор треба да уштеди по 3,5 милијарди евра – из чега су изузети буџет за одбрану и даља подршка Украјини. У расправама о буџету у ставу се издвајају посланици левице и Алтернативе за Немачку (АфД) који позивају на обуставу испоруке оружја Кијеву. Они траже немачки новац за Немачку, уместо што се шаље у иностранство.