Имамо ли снаге за препород

У Србији се било дотакло дно, кад је цео систем био у кризи и депресији, да би порастом штедње и инвестиција, нарочито страних директних, држава доживљавала полет. Мишљења су како бисмо, да није било ковида 19, ми веома успешно пребродили транзициони период. Отварале су се нове фабрике, производни капацитети су се користили и узимали маха у употреби и то на знатно вишем нивоу. Дошло је до улагања у здравство, културу, образовање, војску, све у циљу слома сиромаштва.

Међутим, у Србији има још простора. Почело се на неки начин од културе, па је тако Чачак проглашен Првом престоницом културе, где се у току лета, а и целе године одржавају музички, ликовни, сликарски, филмски програми за грађане и све је то било за багателу за грађане. Бар се народ око нечега сложио – да је ова „Чачанска родна”, како је названа Прва престоница културе, добро испала.

Али нама се нуди још простора и средстава за друге сфере привреде. Нама стоје на располагању новац ММФ-а, Светске банке, ЕБРД банке, ИПА фондови, али, нажалост, нема пројеката који би покренули тај новац и тиме нашу државу додатно укључили у четврту технолошку револуцију.

Углавном се та средства користе као додатак за фабрике које граде страни инвеститори, ауто-путеве, зграде и слично из подручја грађевинарства, али није то довољно.

Можда нас култура продухови па проширимо своја схватања функционисања и начина рада једне државе у развоју.

Милош Матовић,
Чачак