Imamo li snage za preporod

U Srbiji se bilo dotaklo dno, kad je ceo sistem bio u krizi i depresiji, da bi porastom štednje i investicija, naročito stranih direktnih, država doživljavala polet. Mišljenja su kako bismo, da nije bilo kovida 19, mi veoma uspešno prebrodili tranzicioni period. Otvarale su se nove fabrike, proizvodni kapaciteti su se koristili i uzimali maha u upotrebi i to na znatno višem nivou. Došlo je do ulaganja u zdravstvo, kulturu, obrazovanje, vojsku, sve u cilju sloma siromaštva.

Međutim, u Srbiji ima još prostora. Počelo se na neki način od kulture, pa je tako Čačak proglašen Prvom prestonicom kulture, gde se u toku leta, a i cele godine održavaju muzički, likovni, slikarski, filmski programi za građane i sve je to bilo za bagatelu za građane. Bar se narod oko nečega složio – da je ova „Čačanska rodna”, kako je nazvana Prva prestonica kulture, dobro ispala.

Ali nama se nudi još prostora i sredstava za druge sfere privrede. Nama stoje na raspolaganju novac MMF-a, Svetske banke, EBRD banke, IPA fondovi, ali, nažalost, nema projekata koji bi pokrenuli taj novac i time našu državu dodatno uključili u četvrtu tehnološku revoluciju.

Uglavnom se ta sredstva koriste kao dodatak za fabrike koje grade strani investitori, auto-puteve, zgrade i slično iz područja građevinarstva, ali nije to dovoljno.

Možda nas kultura produhovi pa proširimo svoja shvatanja funkcionisanja i načina rada jedne države u razvoju.

Miloš Matović,
Čačak