Србија добија први скајвок

Чачак – Србија ускоро добија свој први стаклени видиковац, такозвани „скајвок”. Биће постављен недалеко од Чачка, у срцу живописне Овчарско-кабларске клисуре на једном од врхова планине Каблар. Тачније на месту где се сада налази дрвена платформа с које поглед пада на меандре Западне Мораве, Овчар, Шумадију. Међутим, иновација у виду новог туристичког садржаја у Овчарко-кабларској клисури поделила је овдашњу јавност. Док инвеститори уверавају да ће се изградњом видиковца Чачак позиционирати на туристичкој мапи света као једна од 10 најпожељнијих дестинација са скајвок садржајима, еколози упозоравају да ћемо „зарад профита” изгубити јединствен биодиверзитет Подручја изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура”  И док се у Чачку још тражи договор између градитеља и еколога, суседи у Хрватској пуне буџет од сличне грађевине на Биокову изнад Макарске.

Сам почетак изградње приступних саобраћајница ка будућој сензацији на Каблару био је праћен протестима неколицине еколошких активиста, који су  се окупљали да би се супротставили градњи стакленог шеталишта, баш кад је почело и трасирање приступног пута ка врху Каблара.

У Просторном плану Предела изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура” не помиње се изградња објекта на видиковцу, већ само„унапређење туристичко рекреативне инфраструктуре, посебно видиковца на Каблару, полетишта за параглајдинг на Овчару, реализација потенцијалне жичаре Овчар Бања – Каблар, уређење и коришћење коридора уских пруга за бициклизам и рекреацију, уређење планинарских и шетних стаза…”

– За време јавне расправе нико и није могао да изрази своје мишљење о градњи овог објекта јер његова градња и није била предвиђена. Такође сматрамо да при „унапређењу туристичко рекреативне инфраструктуре” неизоставно морају да се поштују сва правила која важе за заштићена подручја – навели су у саопштењу активисти Удружења „Трибина Чачак”.

Последње обраћање јавности чланови овог покрета су опремили са још седам тачака путем којих истичу да Овчар Бањи и кабларским селима недостају нужније инфраструктурне грађевине, да изградња видиковца има политичку конотацију, те да се у овој инвестицији штите интереси појединаца.

Описујући инвестицију као пројекат који би требало економски да ревитализује овај део Србије представници власти у Чачку напомињу да нису очекивали „неслагање око боље будућности мештана Овчар Бање и кабларских села”. Из градског врха наводе да су досадашња улагања у Овчар Бању повећала готово све економске показатеље када је развој туризма у питању.

– Слушајући критике, почев од оне како ће сиви соко ударити главом у стакло на видиковцу, једина која је имала смисла јесте да је Овчар Бањи потребнија канализација него видиковац. Баш због тога, тај пројекат је један од приоритетних у агенди Радне групе Владе Републике Србије за развој Овчарско-кабларске клисуре. Било је неопходно да се начини измена Плана генералне регулације како би се створио основ за пројектовање свих инфраструктурних објеката. Ти пројекти су данас у завршној фази – изјавио је Милун Тодоровић, градоначелник Чачка, града који је носилац инвестиције изградње скајвока. Тодоровић истиче да се на пројекту скајвока радило шест година колико је било потребно да се прибаве све нужне дозволе, будући да се видиковац треба поставити у заштићеном подручју.

– Основни мотив за изградњу видиковца базира се на лепоти погледа на меандре Западне Мораве, Каблар и Овчар Бању, за кога многи сматрају да је уз Увац и Тару међу најлепшима у Србији. Наша жеља је да свим посетиоцима Каблара, без обзира на физичке способности, омогућимо да безбедно дођу до видиковца и уживају у погледу. Изградњом пута ствара се могућност и доласка аутобуса и организованих туристичких тура. Посете овој локацији су постале бројне и посетиоци више нису само вешти и способни планинари. Економски фактор и приход који ће остваривати град и мештани овога краја нису били основни мотив, али је то свакако значајно, пошто ће изградња видиковца неспорно утицати на развој кабларског краја, а обезбеђени приходи града ће бити усмерени на даљи одрживи развој Овчарско-кабларске клисуре, нарочито са аспекта заштите животне средине – истиче Тодоровић.

Посетили смо Парк природе „Биоково” и проверили како ова стаклена атракција утиче на биодиверзитет тог заштићеног подручја. Суседи у Хрватској имају видиковац „Небеска шетница” на обронцима Биокова, и њихов скајвок милионима евра пуни буџет Јавне установе „Парк природе Биоково”. Комшије на Макарској ривијери нису имале дилему да ли им је овакав туристички садржај потребан.

– Макарска је дуго година била дестинација из које се одлазило у Дубровник, Сплит, Брач, Мостар, јер су гости хтели нешто занимљиво... Сада више није тако јер је скајвок постао окосница нашег туризма. Пре скајвока имали смо две агенције које су организовале излете до Биокова, данас их је 40. Сезона више није само лети,  упослени су туроператери, угоститељи, водичи...Ранијих година су током јесени и зиме ресторани затварани, издавање смештаја било је спорадично.  А сад све док је скајвок отворен, ти туристички капацитети раде. Раније је на видиковцу бележено 50.000 посетилаца који би најчешће организовано ишли до врха Свети Јуре на Биокову и у повратку се заустављали на вису Равна Влашка где се налазио  стари видиковац. Прошле године остварили смо 200.000 посета, ове и више – изјавио је за „Политику” геолог Хрвоје Шкрабић, заменик директора ПП „Биоково”.

– Однедавно се регија Биоково – Имотска језера налазе на Унесковој листи глобалних геопаркова, што је трећи такав упис у нас. Овај статус јасно говори какав је однос управљача према природи. Скајвок као грађевина у Парку природе није био препрека за номинацију, напротив. Од чланова комисије који су нас посетили ради евалуације добијали смо савете и препоруке како да будемо оперативнији, односно како да спречимо гужве и редове које смо доиста касније и настали. Саветовали су нам да уведемо продају улазница путем веб шопа, јер је то једини начин да у сваком тренутку можемо да контролишемо број људи како на цести, тако и на самом скајвоку – објашњава геолог Шкрабић и додаје да се очување богате природне и културне разноликости централне Далмације не доводи у питање, нарочито с профитом који им у томе помаже.

Према речима запослених у ПП „Биоково” у најави је изградња нове туристичке атракције у регији под заштитом Унеска. Чим стигну неопходне сагласности и дозволе, градиће се гондола која би требало да повеже центар Макарске и предео Равна Влашка.