Када ћемо добити породичног лекара

Од нашег специјалног извештача
Златибор ‒ Србија је једина земља у окружењу која нема институцију породичног лекара, због чега је неопходно да се кроз реформу примарне здравствене заштите омогући да лекар опште медицине брине о здрављу целе породице. Ово је неопходан корак како би рад ових доктора био ефикаснији, а пацијенти задовољнији, јер би тада „бели мантили” имали више времена да се посвете превенцији и раном откривању болести код грађана, док сада у просеку свако од њих дневно прегледа око 50 пацијената.

Примаријус др Драгана Трифуновић Балановић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва (СЛД), каже за „Политику” да нико од младих лекара не жели да иде на специјализацију из опште медицине јер да неће да раде „у руднику“.

‒ Ако се наш рад пореди са радом у руднику, онда је потпуно јасно чиме се ми бавимо. Посао лекара опште медицине спада у најтеже професије. Чињеница је да наш посао треба да буде заснован на превенцији. Јер, ако успемо да превенирамо, на пример, појаву два карцинома код пацијента уз помоћ скрининга, ми смо сачували живот тој особи а држави уштедели новац који би се потрошио на тешко лечење у болници. Задовољни смо ставом министарке здравља проф. др Данице Грујичић, која с поштовањем говори о нашем раду – наглашава др Трифуновић Балановић.

Институција породичног лекара је цењена свуда у свету, додаје наша саговорница, која је сигурна да би млади људи тада желели да се баве породичном медицином, па би и специјализације из ове области биле тражене.

‒ Превелики број пацијената у ординацији лекара опште медицине никоме није донео добро, ни лекарима, ни пацијентима. Неке ствари морају доста да се поједноставе. Јасно нам је да не може ништа преко ноћи да се промени, али за годину или две, уколико постоји подршка здравствених власти, то може да се заврши. Не треба измишљати топлу воду, већ применити оно што се показало као добро у другим земљама. Није добро када неко, на пример, ради само три месеца са пацијентима, па онда одлази на неко друго радно место. То је кратак период да може да сагледа све здравствене проблеме пацијената. Битна је сарадња са пацијентима, да их подсећамо на које прегледе треба да дођу, да покажемо бригу за њихово здравље – сматра др Трифуновић Балановић.

Лекари опште медицине доста времена губе на бирократске процедуре, због чега је неопходно да се то умањи како би више времена имали за пацијенте.

Према речима др Милене Костић, секретара Секције опште медицине СЛД, неопходно је да се запосли више лекара опште медицине, али и средњег медицинског кадра и техничког особља како би систем могао добро да функционише.

‒ Здравство у Србији је „преживело” и има шансу да напредује. Административни радник треба да заказује термине и упуте са избором и брисањем термина, јер се на томе губи доста времена. Нема довољно сталних лекара, чему је допринео одлазак многих у иностранство или у приватне установе претходних година. Први добар корак је пријем младих лекара у радни однос на неодређено време. Када нас има више, можемо боље, брже и квалитетније да радимо са пацијентима. Проблем је и што немамо катедру за додипломску наставу на медицинским факултетима из опште медицине. Зато не можемо да добијемо звање професора, али ни да напредујемо у струци као колеге других специјалности – наводи др Костић.

Ова лекарка сматра да би било идеално када би свако од њих дневно прегледао 20 људи и уз то отишао у неколико кућних посета код пацијената.

‒ Било би добро да нам се омогући да радимо још неке прегледе, попут ултразвучних прегледа, прегледа очног дна или отоскопских прегледа. То у постојећем систему, са огромним бројем пацијената, није могуће. Треба имати на уму да се пацијенти после пандемије ковида 19 још више ослањају на нас, јер не могу да дођу до болница и очекују да им разрешимо све дилеме које имају. Због тога смо додатно оптерећени – указује др Костић.

Како се могло чути на отварању 12. Конгреса опште медицине са међународним учешћем на Златибору, неки проблеми који муче наше лекаре понекад су слични као они са којим се сусрећу њихове колеге у другим државама. Тако у организацији „Вонка Европа” сматрају да су изузетно оптерећење на послу, рана појава синдрома изгарања и недостатак радне снаге у примарној здравственој заштити међусобно повезани фактори и да представљају застрашујуће изазове у блиској будућности. Како би се посао распоредио неопходно је повећати број лекара у примарној заштити, као и сестара и других здравствених професионалаца, повећати привлачност примарне здравствене заштите тиме што ће се више разговарати о проблемима као што су предуго радно време, велика преоптерећеност послом, обимна бирократија и убрзано изгарање на послу. Прихватање дигиталних здравствених технологија и телемедицине може повећати доступност услуга примарне здравствене заштите, нарочито у руралним или регијама са мањком радне снаге. Циљ је гајити културу која сматра примарну заштиту специјалношћу која је важна као и друге, где пацијенти са поверењем траже услуге у примарној заштити и на тај начин смањују оптерећење других специјалности.

Конгрес опште медицине на Златибору траје до недеље и окупиће око 500 лекара, којима предавања држе око 50 „белих мантила”.