Фото-сећање на Мишу Кенона

Нови Сад – Уметници и привредници знали су га као Мишу Кенона. Крајем осамдесетих година прошлог века имао је у Новом Саду најсавременију фотографску радњу. Свој мали предузетнички посао, Милош Ћулибрк – Миша Кенон, сместио је на булеварски правац којим се и данас најчешће стиже до Железничке станице. Ушушкан под сводовима једне од зграда на тадашњем Булевару 23. октобра, данашњем Булевару ослобођења, он је фото-студио водио, како сведоче они који су га за живота познавали, са љубављу, вештом занатском руком, али и нервом једног уметника.

У то време је у новосадским кућама шкљоцала руска „смена” или „зенит”, можда немачка „практика”, а грађани су на сликање ишли махом у у неки од студија који су одраније постојали. Миша Кенон имао је другачију идеју. Најпре, студио на булевару назван је по јапанској оптици којој је додат – могло би се рећи, украс, велико слово М. (Canon M). Тако је Миша и остао упамћен као Кенон.

Овде се много тога могло брзо и добро урадити. Код њега су се окупљале колеге фотографи, графичари, уметници, али и мали привредници и предузетници, јер је ту био један од првих студија у коме су могли да сниме рекламну фотографију.

Доба пандемије короне однело је пре две године и тај живот, али не и сећање на тог заљубљеника у фотографију, врсног мајстора кадра и хуманисту – како га памте пријатељи, фотографи и уметници који су на Петроварадинској тврђави приредили меморијалну изложбу посвећену лику и делу Милоша Ћулибрка.

Отварање изложбе „Поглед са небеса” је данас у 19 сати у Галерији ИТД на тврђави, а организатор је удружење „Мали уметнички колектив – МУК” из Новог Сада.

Графичар и арт дизајнер Бранислав Бане Радошевић који води Галерију ИТД, у прошлости уредник у Културном центру Новог Сада, аутор многобројних плаката, али већ низ година самостални ликовни уметник, каже за наш лист да је и сам добио Мишину помоћ када је у град довео највеће светске графичке дизајнере.

„Пратећи најновије појаве у свету што се тиче фото-опреме, апарата, објектива, штампача разних формата и могућности, Миша је то имао, колико сутра, у свом студију. Памтимо га, осим као врсног фотографа, и као хуманисту, добротвора, донатора, који је несебично помагао уметницима, школама, студентима и институцијама културе”, наводи Радошевић.

На радовима изложбе су прикази Новог Сада, Петроварадинске тврђаве, Дунава, Шодроша... Кадрови су снимљени са великих висина, из авиона, али и са земље, а приказују експанзију у просторном и архитектонском обликовању највећег војвођанског града.

„Фотографије снимљене врхунском опремом постају артефакт тренутка. Ови снимци су оригинални документ који је обележио развој града у датом тренутку и времену”, наводи Радошевић и додаје да призори које нам открива Ћулибрк приказују у сасвим новом светлу и колориту раскош простора који заузима град који живи уз реку.

„Чаролија лепоте града уз реку, подно Фрушке горе, доводи посматрача, због специфичне визуре, до питања, да ли стварно живимо и шетамо тим истим градом... Фотограф, човек-птица, дочарава нам визуру Петроварадинске тврђаве никад виђене у нашим бескрајним шетњама истом тврђавом. Ови кадрови на гигант фотографијама невероватног колорита уједно су омаж и визуелна поезија посвећена једном граду, једној реци и једној тврђави” навео је Радошевић.