Сту­ди­ра­ње ни­је са­мо уче­ње

Са­мо још два да­на де­ле сту­ден­те од по­чет­ка но­ве ака­дем­ске го­ди­не. Пред­став­ни­ци нај­ви­ших др­жав­них ви­со­ко­школ­ских ин­сти­ту­ци­ја тим по­во­дом упу­ти­ли су пре­по­ру­ке за успе­шан старт на сту­ди­ја­ма они­ма ко­ји пр­ви пут се­да­ју у ам­фи­те­а­тре и слу­ша­о­ни­це. Не по­сто­ји ефи­ка­сни­ји на­чин за по­че­так сту­ди­ра­ња од ре­дов­но­сти на ча­со­ви­ма, на­гла­сио је за „По­ли­ти­ку” проф. др Вла­сти­мир Ни­ко­лић, про­рек­тор за на­ста­ву Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу. За­ин­те­ре­со­ва­ност за сту­ди­је је кључ­на, као и са­вла­да­ва­ње гра­ди­ва бла­го­вре­ме­но, ка­ко се не би го­ми­ла­ло. За­то он са­ве­ту­је бру­цо­ши­ма да не оста­вља­ју ни­шта за ка­сни­је и да бу­ду ак­тив­ни од пр­вог да­на.

„Сту­диј­ски про­гра­ми су акре­ди­то­ва­ни та­ко да сту­дент по­сте­пе­но са­вла­да­ва зна­ња. Ре­зул­тат сту­ди­ја ни­је са­мо оце­на на ис­пи­ту, већ зна­ње ко­је се стек­не као осно­ва за на­до­град­њу кроз сле­де­ћа са­зна­ња из од­го­ва­ра­ју­ће обла­сти. Сту­ди­ра­ње ни­је са­мо уче­ње, рас­по­ред на­став­них ак­тив­но­сти на­пра­вљен је да оста­вља про­сто­ра за од­мор, али и спорт­ске и кул­тур­не ан­га­жо­ва­но­сти, из­ла­ске и дру­же­ња са вр­шња­ци­ма”, на­гла­ша­ва про­рек­тор и до­да­је да уко­ли­ко „бо­лоњ­ци” на вре­ме са­вла­да­ва­ју све пред­ис­пит­не оба­ве­зе, на фа­кул­те­ту не­ће ни осе­ти­ти зна­чај­ну раз­ли­ку у од­но­су на обра­зо­ва­ње у сред­њој шко­ли.

Он по­ру­чу­је да се на фа­кул­те­ту фор­ми­ра бу­ду­ћи ин­те­лек­ту­а­лац ко­ји, по­ред фор­мал­ног ви­со­ког обра­зо­ва­ња, гра­ди сво­ју лич­ност свим из­во­ри­ма са­зна­ња и ба­вље­ња и дру­гим ства­ри­ма ван сту­ди­ја.

„Од из­бо­ра ко­је мла­ди чи­не за­ви­си њи­хо­ва бу­ду­ћа струк­ту­ра лич­но­сти. Би­ра­ње при­ја­те­ља ме­ђу ко­ле­га­ма, ква­ли­тет­но вре­ме про­ве­де­но са љу­ди­ма исте ге­не­ра­ци­је мо­же би­ти осно­ва за ства­ра­ње бу­ду­ћег све­та”, на­гла­ша­ва Ни­ко­лић.

Проф. др Ђор­ђе Хер­цег, про­рек­тор за на­ста­ву и сту­дент­ске ак­тив­но­сти Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду, ка­же за „По­ли­ти­ку” да је упра­вља­ње вре­ме­ном ве­шти­на ко­ја се учи и да је у њој основ­но да сту­дент зна свој днев­ни, не­дељ­ни и ме­сеч­ни рас­по­ред. Ка­ко би га бе­ле­жи­ли, пре­по­ру­чу­је им да ко­ри­сте не­ки он­лајн ка­лен­дар, до­сту­пан у сва­ко до­ба и са би­ло ког ме­ста, али до­да­је да је и оби­чан ро­ков­ник ко­ји се но­си у џе­пу до­во­љан, ако се уред­но во­ди еви­ден­ци­ја.

„Мој ре­цепт за успе­шно сту­ди­ра­ње је би­ла ја­ка во­ља да за­вр­шим оно што сам за­по­чео. Тру­дио сам се да на­ба­вим сву по­треб­ну ли­те­ра­ту­ру и да во­дим уред­не бе­ле­шке са пре­да­ва­ња. Ра­дио сам до­ма­ће за­дат­ке на вре­ме и при­су­ство­вао ко­ло­кви­ју­ми­ма. Пре ис­пи­та сам на­сто­јао да ура­дим што ви­ше ста­рих ис­пит­них за­да­та­ка, јер се де­ша­ва да се слич­ни за­да­ци по­на­вља­ју. Ни­ти сам све ис­пи­те спре­мао са истим ела­ном, ни­ти сам све јед­на­ко на­у­чио. Али ва­жно је не од­у­ста­ја­ти и би­ти упо­ран. Не­ки сту­ден­ти не­ма­ју во­љу да уче оно што су упи­са­ли. То не мо­ра да зна­чи да су они ло­ши сту­ден­ти, мо­жда је са­мо из­бор фа­кул­те­та био лош”, сма­тра Хер­цег.

И проф. др За­на До­ли­ћа­нин, рек­тор Др­жав­ног уни­вер­зи­те­та у Но­вом Па­за­ру, на­гла­ша­ва да је тај­на успе­ха у до­број ор­га­ни­за­ци­ји вре­ме­на и да са­те ко­ји оста­ну по­сле пре­да­ва­ња и ве­жби ака­дем­ци тре­ба да по­де­ле на вре­ме за уче­ње и за ра­зо­но­ду. Она упо­зо­ра­ва да је ка­да кам­пањ­ски уче, од­мо­ра и ра­зо­но­де ма­ло и да то ни­је до­бро ни за здра­вље, ни за ре­зул­та­те ко­је оче­ку­ју.

„Гра­ди­во је обим­но и сви они ко­ји су у сред­њој шко­ли учи­ли на­па­мет, тре­ба од то­га да се од­у­че. Нео­п­ход­но је учи­ти са раз­у­ме­ва­њем, зна­ти да одво­јиш бит­но од не­бит­ног, ме­мо­ри­са­ти са­мо нај­ва­жни­је. Бру­цо­ши ће упо­зна­ти про­фе­со­ре и ви­де­ти на пре­да­ва­њи­ма шта они сма­тра­ју нај­бит­ни­јим, јер та­ко ће, нај­ве­ро­ват­ни­је, би­ти и на ис­пи­ти­ма. Ако па­жљи­во слу­ша­те пре­да­ва­ња, раз­у­ме­ће­те, до­ста ће­те за­пам­ти­ти и са­мим тим лак­ше са­вла­да­ти гра­ди­во. Нај­те­же је ка­да пад­не­те на ис­пи­ту, а нај­леп­ша су сту­дент­ска дру­же­ња и, на­рав­но, љу­ба­ви”, ис­ти­че До­ли­ћа­нин за „По­ли­ти­ку” и под­се­ћа сту­ден­те да не за­бо­ра­ве да иду на кон­сул­та­ци­је.

Рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу проф. др Не­над Фи­ли­по­вић по­ру­чу­је ака­дем­ци­ма да се тру­де да њи­хо­во вре­ме бу­де до­бро рас­по­ре­ђе­но, ко­ри­сно по­тро­ше­но, али и уз­бу­дљи­во и ис­пу­ње­но ра­зно­вр­сним са­др­жа­ји­ма. За сва­ки успех су, ка­же, по­треб­ни ам­би­ци­ја, на­по­ран рад али и од­луч­ност и упор­ност.

„Ва­жно је по­ста­ви­ти ви­со­ке жи­вот­не ци­ље­ве и са­ња­ти ле­пе сно­ве, али је још ва­жни­је би­ти ре­а­лан, пре­у­зе­ти од­го­вор­ност за евен­ту­ал­не не­у­спе­хе ко­ји су не­из­о­став­ни део сва­ког по­стиг­ну­ћа, не по­ко­ле­ба­ти се и не од­у­ста­ја­ти. На пре­да­ва­њи­ма и ве­жба­ма се не­гу­је ин­тер­ак­тив­ни од­нос из­ме­ђу про­фе­со­ра и сту­де­на­та, али се, та­ко­ђе, раз­ви­ја жеђ за зна­њем, жи­вот­на ра­до­зна­лост и страст ка струч­ном и на­уч­ном обра­зо­ва­њу, ко­ји су ва­жан чи­ни­лац сту­ди­ра­ња и про­фе­си­о­нал­ног уса­вр­ша­ва­ња, ко­је би тре­ба­ло да тра­је чи­та­вог жи­во­та. Ак­тив­ним уче­ство­ва­њем у про­це­су ака­дем­ског обра­зо­ва­ња, сту­ден­ти се осна­жу­ју да по­ста­вља­ју пи­та­ња, про­бле­ма­ти­зу­ју и тра­га­ју за но­вим од­го­во­ри­ма, што је ва­жан фак­тор фор­ми­ра­ња ин­те­лек­ту­ал­не ели­те овог дру­штва, као и на­ше ака­дем­ске и дру­штве­не за­јед­ни­це”, ис­ти­че Фи­ли­по­вић за „По­ли­ти­ку”.

По­же­лев­ши сре­ћу бру­цо­ши­ма ко­ји ула­зе „у ри­зни­цу ака­дем­ског обра­зо­ва­ња” проф. др Зо­ри­ца Ву­јић, про­рек­тор за фи­нан­си­је Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, са­ве­ту­је им да ус­по­ста­ве рав­но­те­жу из­ме­ђу ака­дем­ских оба­ве­за и лич­ног жи­во­та и по­ред ин­тен­зив­ног уче­ња из­дво­је вре­ме за но­ва при­ја­тељ­ства, дру­же­ња, за­ба­ву и по­се­ту дру­штве­ним до­га­ђа­ји­ма. Ва­жно је, ка­же, да до­бро ор­га­ни­зу­ју сво­је вре­ме и оба­ве­зе та­ко што ће ус­пе­ти да ре­дов­но по­ха­ђа­ју на­ста­ву и са­вла­да­ва­ју гра­ди­во.

„По­се­ће­ност пре­да­ва­њи­ма опа­да ка­ко од­ми­че се­ме­стар, али бру­цо­ши­ма скре­ћем па­жњу да се не мо­же све на­у­чи­ти из књи­ге као и да се са­мо кроз ак­тив­но уче­ство­ва­ње у раз­го­во­ру и ди­ску­си­ји са про­фе­со­ри­ма и ко­ле­га­ма сти­чу зна­ња, ве­шти­не и ком­пе­тен­ци­је ко­је од­ли­ку­ју бу­ду­ћег ака­дем­ског гра­ђа­ни­на. Циљ сту­ди­ра­ња ни­је са­мо по­ло­жи­ти све ис­пи­те већ и раз­ви­ти спо­соб­ност кри­тич­ког раз­ми­шља­ња и по­сма­тра­ња све­та и окру­же­ња, раз­ви­ти со­ци­јал­не и ко­му­ни­ка­ци­о­не ве­шти­не и при­пре­ми­ти се за иза­зо­ве ко­је са­вре­ме­но до­ба ста­вља пред сва­ког по­је­дин­ца”, на­гла­ша­ва Ву­ји­ће­ва за „По­ли­ти­ку”.