Развој без опуштања и одлагања

"Наше најважније и ургентно државно питање је сачувати Косово и Метохију у оквирима суверенитета и интегритета Републике Србије, али решавање овог не сме довести до запостављања других животних питања за будућност Србије и њених грађана. Кључна претпоставка за прави српски патриотизам и за потпуни демократски преображај наше земље је убрзани економски напредак. Јер, само привредно динамична и богата Србија, у којој сваки грађанин може пристојно да живи од свог рада, може успешно да штити своје интересе и да развија демократију."

Ово је део поруке српског премијера Војислава Коштунице, коју је његов економски саветник Милан Париводић пренео учесницима Седмог економског самита Републике Србије, који се јуче и данас, у организацији ТГИ груп интернешенел, а у сарадњи са Привредном комором Србије и Саветом страних инвеститора, одржава у београдском "Хајату".

Позивајући стране инвеститоре да улажу у земљу, гарантујући им стабилност и профитабилност улагања ("јер Србија је стабилна демократија и било шта да се догоди у будућности не може довести у питање стабилност"), премијер је у поруци као први српски приоритет означио ефикасну интеграцију Србије у Европску унију и јачање, политичке и привредне, регионалне сарадње. Уз очекивање скорог потписивања уговора о стабилизацији и придруживању са ЕУ, како би до краја 2008. постала и држава кандидат за приступање, а следеће године испунила све услове за улазак на тзв. белу шенгенску листу.

Премијер Коштуница је уверен и да Србија може постати водећа земља у региону – кроз велика инвестициона улагања, унапређење конкурентности привреде, повећање извоза и велико запошљавање грађана и примену добрих привредних политика.

"Све може да се уради и брже и боље. Много је посла иза нас, а још више пред нама", истиче се у премијеровој поруци. Тако Србији, по премијеру, предстоји: својинска реформа, укључујући и денационализацију и децентрализацију јавне својине и унапређење права конкуренције, заштита потрошача, јачање тржишта хартија од вредности, унапређење прописа о животној средини, снажење судова и њихове одговорности за сигурност грађана и имовине, заокруживање законодавства уз ефикасну и адекватну примену закона, заштиту страних инвеститора и уклањање административних и законских баријера за градњу.

"Држава је, такође, дужна", подсећа се у поруци, "да обезбеди, сама или у сарадњи са приватним капиталом, националну и локалну инфраструктуру потребну за развој приватне привреде." Уз брзи завршетак аутопутева, кроз пројекте деоница од Хоргоша до Пожеге, од Ниша до Димитровграда и од Лесковца до границе са БЈРМ, то подразумева и већу производњу, али и штедњу електричне енергије.

Због тога ће, како је најавио Париводић, Електропривреда Србије до пролећа 2008. године пронаћи стратешке партнере за изградњу Термоелектрана "Колубара Б" и "Никола Тесла 3", капацитета 1.400 мегавата инсталисане снаге, и укупне вредности инвестиција од готово две милијарде долара.

 "Пред нама је приватизација нафтне индустрије Србије. Желимо да се она одвија транспарентно и конкурентно и да НИС добије озбиљног партнера у развоју петрохемијске индустрије", пренео је Париводић поруку Војислава Коштунице.

И српски министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић позвао је инвеститоре да улажу у Србију: да инвестирају у велике пројекте у туристичкој привреди, као што је – изградња туристичких центара на Старој планини и Палићу, и учествују крајем ове и почетком следеће године на тендерима за приватизацију неколико великих, укључујући и јавна, предузећа, али и фирми у стечају.

Крај године требало би по Динкићу да донесе разрешење дилеме око начина приватизације, односно продаје мањинског или већинског пакета Нафтне индустрије Србије. До тада би требало да се распише и тендер за приватизацију "Јат ервејза"

По речима министра, завршетак изградње паневропског Коридора 10 кроз Србију планира се за око три године: биће расписан и међународни тендер за улагања у изградњу крака аутопута од Лесковца до границе с Македонијом, за који је грчка влада издвојила око сто милиона евра из "Хеленик плана".

Динкић је као једну од предности Србије навео образовану и јефтинију радну снагу него, рецимо, у Словачкој или Пољској.

--------------------------------------------------------------------------

Мањи буџет

Следеће недеље биће представљен Меморандум о економској политици, а крајем октобра и нацрт закона о буџету за следећу годину, најавио је Јанко Гузијан, државни секретар у Министарству финансија.

Циљ владе у следећој години, како је рекао Гузијан, јесте смањивање јавне потрошње за око 1,2 одсто при чему ће и буџет бити нешто мањи од овогодишњег. Политика плата ће, по његовим речима, бити веома рестриктивна, спољни дугови смањени, али се у 2008. години не планирају измене постојеће пореске политике.