Razvoj bez opuštanja i odlaganja

"Naše najvažnije i urgentno državno pitanje je sačuvati Kosovo i Metohiju u okvirima suvereniteta i integriteta Republike Srbije, ali rešavanje ovog ne sme dovesti do zapostavljanja drugih životnih pitanja za budućnost Srbije i njenih građana. Ključna pretpostavka za pravi srpski patriotizam i za potpuni demokratski preobražaj naše zemlje je ubrzani ekonomski napredak. Jer, samo privredno dinamična i bogata Srbija, u kojoj svaki građanin može pristojno da živi od svog rada, može uspešno da štiti svoje interese i da razvija demokratiju."

Ovo je deo poruke srpskog premijera Vojislava Koštunice, koju je njegov ekonomski savetnik Milan Parivodić preneo učesnicima Sedmog ekonomskog samita Republike Srbije, koji se juče i danas, u organizaciji TGI grup internešenel, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Savetom stranih investitora, održava u beogradskom "Hajatu".

Pozivajući strane investitore da ulažu u zemlju, garantujući im stabilnost i profitabilnost ulaganja ("jer Srbija je stabilna demokratija i bilo šta da se dogodi u budućnosti ne može dovesti u pitanje stabilnost"), premijer je u poruci kao prvi srpski prioritet označio efikasnu integraciju Srbije u Evropsku uniju i jačanje, političke i privredne, regionalne saradnje. Uz očekivanje skorog potpisivanja ugovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kako bi do kraja 2008. postala i država kandidat za pristupanje, a sledeće godine ispunila sve uslove za ulazak na tzv. belu šengensku listu.

Premijer Koštunica je uveren i da Srbija može postati vodeća zemlja u regionu – kroz velika investiciona ulaganja, unapređenje konkurentnosti privrede, povećanje izvoza i veliko zapošljavanje građana i primenu dobrih privrednih politika.

"Sve može da se uradi i brže i bolje. Mnogo je posla iza nas, a još više pred nama", ističe se u premijerovoj poruci. Tako Srbiji, po premijeru, predstoji: svojinska reforma, uključujući i denacionalizaciju i decentralizaciju javne svojine i unapređenje prava konkurencije, zaštita potrošača, jačanje tržišta hartija od vrednosti, unapređenje propisa o životnoj sredini, snaženje sudova i njihove odgovornosti za sigurnost građana i imovine, zaokruživanje zakonodavstva uz efikasnu i adekvatnu primenu zakona, zaštitu stranih investitora i uklanjanje administrativnih i zakonskih barijera za gradnju.

"Država je, takođe, dužna", podseća se u poruci, "da obezbedi, sama ili u saradnji sa privatnim kapitalom, nacionalnu i lokalnu infrastrukturu potrebnu za razvoj privatne privrede." Uz brzi završetak autoputeva, kroz projekte deonica od Horgoša do Požege, od Niša do Dimitrovgrada i od Leskovca do granice sa BJRM, to podrazumeva i veću proizvodnju, ali i štednju električne energije.

Zbog toga će, kako je najavio Parivodić, Elektroprivreda Srbije do proleća 2008. godine pronaći strateške partnere za izgradnju Termoelektrana "Kolubara B" i "Nikola Tesla 3", kapaciteta 1.400 megavata instalisane snage, i ukupne vrednosti investicija od gotovo dve milijarde dolara.

 "Pred nama je privatizacija naftne industrije Srbije. Želimo da se ona odvija transparentno i konkurentno i da NIS dobije ozbiljnog partnera u razvoju petrohemijske industrije", preneo je Parivodić poruku Vojislava Koštunice.

I srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić pozvao je investitore da ulažu u Srbiju: da investiraju u velike projekte u turističkoj privredi, kao što je – izgradnja turističkih centara na Staroj planini i Paliću, i učestvuju krajem ove i početkom sledeće godine na tenderima za privatizaciju nekoliko velikih, uključujući i javna, preduzeća, ali i firmi u stečaju.

Kraj godine trebalo bi po Dinkiću da donese razrešenje dileme oko načina privatizacije, odnosno prodaje manjinskog ili većinskog paketa Naftne industrije Srbije. Do tada bi trebalo da se raspiše i tender za privatizaciju "Jat ervejza"

Po rečima ministra, završetak izgradnje panevropskog Koridora 10 kroz Srbiju planira se za oko tri godine: biće raspisan i međunarodni tender za ulaganja u izgradnju kraka autoputa od Leskovca do granice s Makedonijom, za koji je grčka vlada izdvojila oko sto miliona evra iz "Helenik plana".

Dinkić je kao jednu od prednosti Srbije naveo obrazovanu i jeftiniju radnu snagu nego, recimo, u Slovačkoj ili Poljskoj.

--------------------------------------------------------------------------

Manji budžet

Sledeće nedelje biće predstavljen Memorandum o ekonomskoj politici, a krajem oktobra i nacrt zakona o budžetu za sledeću godinu, najavio je Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Cilj vlade u sledećoj godini, kako je rekao Guzijan, jeste smanjivanje javne potrošnje za oko 1,2 odsto pri čemu će i budžet biti nešto manji od ovogodišnjeg. Politika plata će, po njegovim rečima, biti veoma restriktivna, spoljni dugovi smanjeni, ali se u 2008. godini ne planiraju izmene postojeće poreske politike.