Свеједно је који те тенк гађа

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Репортер Данијел Симић у Донбасу је већ осми пут од избијања рата. У време кад смо разговарали с њим, недалеко од места на којем се налазио одјекнула је експлозија гранате. Као и тамошњи мештани, каже да се на то привикнеш и ратну стварност прихватиш као неминовност, иако је, истиче, неизвесност непрестана, као и ризик. Посебно јер планира да се пробије до Бахмута.  

Извештавање из Украјине председника Удружења новинара Републике Српске коштало је забране уласка у Европску унију, кад га је хрватска гранична полиција зауставила и оквалификовала као безбедносну претњу. Хрватске обавештајце тада је занимало како је ступио у контакт с хрватским плаћеником кога је интервјуисао, а који се борио на украјинској страни.

Данијел Симић за „Политику” каже како се од његовог првог доласка у Донбас 2017. године, али и од последњег боравка у зони борбених дејстава у јуну ове године, много шта променило – осим гужве на излазу из Ростова на Дону, према Таганрогу и Доњецку.    

„Према речима човека који ме је возио до границе, стање се погоршало. Огроман број људи избегао је из Донбаса. Највећа промена је на граници коју називам Сремском Рачом 21. века. Оно што је била граница ДНР, сад служи за улазак. Оно што је била руска гранична контрола, служи за излазак из зоне борбених дејстава. Сада је то све Русија, што се Русије тиче”, каже Симић.

У ДНР, као и у целој Русији, сад се, каже, уобичајено плаћа уз помоћ телефона.

„Од таксисте Николаја из Амвросијевке, старијег човека, сазнао сам да су пустили у рад водовод, који повлачи воду из реке Дон код Ростова. Цеви које сам пролетос видео неповезане, сада су укопане све до Доњецка, који је од фебруара прошле године мучен жеђу”, навео је Симић.     

Као визуелно најуочљивију разлику, Симић је издвојио побољшање путне мреже.

„Правац Доњецк – гранични прелаз Успенка шири се с обе стране и правиће се ауто-пут. Радови су почели пре две седмице. Ради се ноћу под рефлекторима. Путеви су највидљивија промена у Донбасу, откако је званично припојен Русији. Поправљају се не само у Доњецку, већ и у центру Горловке, где се тренутно налазим”, навео је Симић.  

Каже како га увек изнова изненађује способност људске врсте да се на све привикне.

„Не само да људи воде децу по парковима, него их пуштају напоље већ 15 минута након напада у којем је неко погинуо”, каже он.

Говорећи о страним новинарима, Симић додаје да, уколико има оних који долазе из земаља чланица НАТО-а, то су, како истиче, неки блогери, јутјубери, који су и раније били антиглобалистички, проруски настројени.

„Од медијских кућа главног тока овде сам срео само Французе, који су имали озбиљну екипу за други канал њихове државне телевизије. Такође је био и новинар ’Монда’. Сада су најбројнији углавном Арапи, Кинези и Индијци”, наводи он. 

С колегом, новинаром „Ал Арабије” срео се у јапанском ресторану. Тачно преко пута њих биле су рекламе које поручују да у Египат можете отпутовати за цену која се креће од 300 евра, а у Дубаи од 330. Исто тако, каже Симић, картица за телефон са 25 гигабајта кошта три евра.

„Модерне технологије се примењују много више него код нас и то је оно што депримира”, наводи он.    

Каже да је у близини Горловке разговарао с Николајем Романенком, командиром извиђачког вода, извиђачке чете 132. бригаде. „Oн ми је рекао да ефекти украјинске контраофанзиве нису никакви. Посебно на њиховом правцу, који се, с изузетком заузимања Бахмута од стране Руса, није озбиљније померао готово од 2014. године. Сада је видно да се техника на украјинској страни истрошила. То узрокује озбиљан пад морала”, наводи Симић.   

Романенко је нашем саговорнику испричао да нема никакве разлике „да ли по вама пуца совјетски Т-72, енглески ’челенџер’, немачки ’леопард’ или амерички ’абрамс’”. „Медијске најаве дотурања овог или оног оружја са Запада немају ефекта у пракси. ’Метал је метал и сваки у рату гори’. Од оружја противника, Романенко издваја ’химарс’, односно ФПВ дронове с обе стране. То су дронови из цивилне употребе, на које се монтирају противтенковски или други пројектили”, препричава Симић наводе Романенка. Каже да се цивилни дронови, као у видео-игри, наводе право у ров, кроз прозор или кроз отвор на оклопном возилу.

Описујући свог саговорника Николаја Романенка, Симић каже да се овај крупни борац, који је познат и као репер с више озбиљних наступа у оквиру војних свечаности, издвојио као саговорник јер је носио капу са заставом Србије – у којој никад није био.   

„Капа је по његовој поруџбини направљена у Горловци, а каже да нема весеља да они не пусте песму Рокија Вуловића ’Гарда Пантери’. При свему томе, он никад није чуо за постојање Славеносрбије, која се протезала од Бахмута до Луганска”, навео је Симић.