Пријави Ратка Младића на 9191

Савет за националну безбедност требало би наредних дана да отвори посебну телефонску линију за дојаве грађана о кретању и скривању хашких оптуженика Ратка Младића, Радована Караџића, Горана Хаџића и Стојана Жупљанина, сазнаје "Политика" из извора блиских савету. Наш саговорник рекао је да до тада грађани Србије могу сваку корисну информацију да јаве полицији на број 92 или на посебан број Безбедносно-информативне агенције (БИА) 9191. Откако је у петак објављено да је Савет за националну безбедност расписао новчану награду у износу од милион евра за информације које могу довести до хапшења Младића, односно од 25.000 за Хаџића и Жупљанина, те да је спреман да милион евра исплати и за информације о Караџићу, број 9191 звало је више грађана, углавном тражећи додатна обавештења. Углавном су се распитивали о томе под којим условима могу да пријаве оптуженике, затим на који начин би била исплаћена награда и да ли ће идентитет дојављивача бити потпуно заштићен. Грађане је интересовало и да ли ће доносиоцу информације припасти и пет милиона долара награде коју је за Ратком Младићем и Радованом Караџићем расписао САД.

БИА је, посебну линију 9191, иначе, увела у мају прошле године и мада је званично објављено да је телефонска линија отворена за пријаве грађана који имају информације о угрожавању националне безбедности, многи су у овом потезу видели жељу српске службе безбедности да на овај начин добију информације о Младићу.

– Информације о Младићу и осталим хашким оптуженицима добијене преко посебне телефонске линије, али и оне које прикупљамо оперативним радом, проверавају се у најкраћем могућем року – рекао је наш извор близак тиму који трага за особама оптуженим пред Трибуналом у Хагу.

У сваком случају, овакав начин комуникације са грађанима, према очекивањима, требало би да да конкретне резултате, али код такве врсте комуникације увек постоји проблем јер се добија велики број не баш значајних информација. Слично нешто се дешавало и током акције "Сабља", када је неколико грађана пријавило своје комшије, јер су сматрали да избацују више ђубрета него обично, што је за њих био сигнал да се Милорад Улемек Легија и остали "земунци" крију баш код њих.

Очекују се, такође, и домаћи "ловци на главе" који би трагали за хашким оптуженицима да би решили своје материјалне проблеме. Да је оваквих ловаца већ било у Србији откривено је после нестанка Горана Хаџића непосредно пре него што је трибунал у Хагу објавио оптужницу против њега. Када је нестао, Тужилаштво Хашког суда објавило је тајно снимљене фотографије бившег председника Републике Српске Крајине како несметано напушта своју породичну кућу у Новом Саду. Тадашњи портпарол Карле дел Понте Флоранс Артман потврдила је да је тужилаштво ангажовало такозване ловце на главе који "имају право" да по Србији трагају за оптуженицима. Флоранс Артман је прецизирала да је углавном реч о особама из западноевропских земаља које су специјализоване за обавештајни рад.

Пре увођења броја 9191, српске власти углавном су добијале информације о скривању и кретању Ратка Младића управо од Хашког трибунала који је, пак, до тих података долазио управо преко ангажованих "ловаца на главе". Трибунал је, како сазнајемо, информације добијао и од појединаца из Србије, али су биле нетачне. Једна од тих дојава била је, како сазнајемо, да се Ратко Младић крије у Београду, у Немањиној улици број 9. Хашки трибунал је са озбиљношћу приступио овој информацији, вероватно не знајући да је на то ј адреси зграда која је порушена током бомбардовања НАТО-а 1999. године. Трибунал је такође често оптуживао српске власти да информације о скривању оптуженика не проверава, због чега је током 2003. године, тадашњи премијер Зоран Живковић, према сопственом признању, позвао припаднике америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) да присуствују акцијама које изводе наше службе безбедности. Агенти ЦИА, како је Живковић изјавио за "Политику" у децембру 2005. године, боравили су у Београду и надзирали једну од потрага наше полиције за Радованом Караџићем која је изведена на Бежанијској коси у Београду. Касније се испоставило да је дојава о скривању Караџића на Бежанијској коси била лажна и да је била прослеђена српским властима само да би се оперативци ЦИА уверили да наша земља чини све како би ухапсила оптуженике.