Prijavi Ratka Mladića na 9191

Savet za nacionalnu bezbednost trebalo bi narednih dana da otvori posebnu telefonsku liniju za dojave građana o kretanju i skrivanju haških optuženika Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Stojana Župljanina, saznaje "Politika" iz izvora bliskih savetu. Naš sagovornik rekao je da do tada građani Srbije mogu svaku korisnu informaciju da jave policiji na broj 92 ili na poseban broj Bezbednosno-informativne agencije (BIA) 9191. Otkako je u petak objavljeno da je Savet za nacionalnu bezbednost raspisao novčanu nagradu u iznosu od milion evra za informacije koje mogu dovesti do hapšenja Mladića, odnosno od 25.000 za Hadžića i Župljanina, te da je spreman da milion evra isplati i za informacije o Karadžiću, broj 9191 zvalo je više građana, uglavnom tražeći dodatna obaveštenja. Uglavnom su se raspitivali o tome pod kojim uslovima mogu da prijave optuženike, zatim na koji način bi bila isplaćena nagrada i da li će identitet dojavljivača biti potpuno zaštićen. Građane je interesovalo i da li će donosiocu informacije pripasti i pet miliona dolara nagrade koju je za Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem raspisao SAD.

BIA je, posebnu liniju 9191, inače, uvela u maju prošle godine i mada je zvanično objavljeno da je telefonska linija otvorena za prijave građana koji imaju informacije o ugrožavanju nacionalne bezbednosti, mnogi su u ovom potezu videli želju srpske službe bezbednosti da na ovaj način dobiju informacije o Mladiću.

– Informacije o Mladiću i ostalim haškim optuženicima dobijene preko posebne telefonske linije, ali i one koje prikupljamo operativnim radom, proveravaju se u najkraćem mogućem roku – rekao je naš izvor blizak timu koji traga za osobama optuženim pred Tribunalom u Hagu.

U svakom slučaju, ovakav način komunikacije sa građanima, prema očekivanjima, trebalo bi da da konkretne rezultate, ali kod takve vrste komunikacije uvek postoji problem jer se dobija veliki broj ne baš značajnih informacija. Slično nešto se dešavalo i tokom akcije "Sablja", kada je nekoliko građana prijavilo svoje komšije, jer su smatrali da izbacuju više đubreta nego obično, što je za njih bio signal da se Milorad Ulemek Legija i ostali "zemunci" kriju baš kod njih.

Očekuju se, takođe, i domaći "lovci na glave" koji bi tragali za haškim optuženicima da bi rešili svoje materijalne probleme. Da je ovakvih lovaca već bilo u Srbiji otkriveno je posle nestanka Gorana Hadžića neposredno pre nego što je tribunal u Hagu objavio optužnicu protiv njega. Kada je nestao, Tužilaštvo Haškog suda objavilo je tajno snimljene fotografije bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine kako nesmetano napušta svoju porodičnu kuću u Novom Sadu. Tadašnji portparol Karle del Ponte Florans Artman potvrdila je da je tužilaštvo angažovalo takozvane lovce na glave koji "imaju pravo" da po Srbiji tragaju za optuženicima. Florans Artman je precizirala da je uglavnom reč o osobama iz zapadnoevropskih zemalja koje su specijalizovane za obaveštajni rad.

Pre uvođenja broja 9191, srpske vlasti uglavnom su dobijale informacije o skrivanju i kretanju Ratka Mladića upravo od Haškog tribunala koji je, pak, do tih podataka dolazio upravo preko angažovanih "lovaca na glave". Tribunal je, kako saznajemo, informacije dobijao i od pojedinaca iz Srbije, ali su bile netačne. Jedna od tih dojava bila je, kako saznajemo, da se Ratko Mladić krije u Beogradu, u Nemanjinoj ulici broj 9. Haški tribunal je sa ozbiljnošću pristupio ovoj informaciji, verovatno ne znajući da je na to j adresi zgrada koja je porušena tokom bombardovanja NATO-a 1999. godine. Tribunal je takođe često optuživao srpske vlasti da informacije o skrivanju optuženika ne proverava, zbog čega je tokom 2003. godine, tadašnji premijer Zoran Živković, prema sopstvenom priznanju, pozvao pripadnike američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) da prisustvuju akcijama koje izvode naše službe bezbednosti. Agenti CIA, kako je Živković izjavio za "Politiku" u decembru 2005. godine, boravili su u Beogradu i nadzirali jednu od potraga naše policije za Radovanom Karadžićem koja je izvedena na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Kasnije se ispostavilo da je dojava o skrivanju Karadžića na Bežanijskoj kosi bila lažna i da je bila prosleđena srpskim vlastima samo da bi se operativci CIA uverili da naša zemlja čini sve kako bi uhapsila optuženike.