Непознанице иза сукоба на Косову

Упад наоружане групе људи на Косово, који су у три ујутро у ноћи између суботе и недеље поставили барикаде, потом отворили ватру на косовске полицајце, а онда, убивши једног полицајца, провалили врата манастира у Бањској, користећи блиндирано возило и читав арсенал тешког наоружања, и даље изазива многобројне контроверзе у јавности. Питања на која још нема правог одговора односе се, пре свега, на повод и мотив: ко стоји иза свега тога, одакле нападачима униформе и наоружање и за чији интерес су се уопште упустили у цео подухват.

На основу заплењеног оружја, косовска страна је од почетка инсистирала на повезаности Србије са сукобима у селу Бањска. Сама количина заплењеног оружја је импозантна, довољна за оружано дејство групе од неких 200 војника: више од 20 возила, махом џипова, два оклопна возила, два квада, оружје тешког калибра, снајпер, два митраљеза, зоља, више од 20 пушака, минобацач М93 од 33 мм, у сандуку (укупна вредност опреме је процењена на неких пет милиона евра). Објављен је и ваздушни снимак акције, снимљен из дрона, као и снимак надзорних камера из манастира на којима се наводно види потпредседник Српске листе Милан Радоичић, кога су безбедносне снаге Косова оптужиле да је руководио нападима од 26. септембра и у њима лично учествовао. С друге стране, оно што је унело додатну збуњеност у јавности било је неубичајено дуга ћутња званичних органа Србије након инцидента. Медијски мук у Србији трајао је пуних 20 сати, где се дословно нико није оглашавао, ни власт ни опозиција. Као да су сви ишчекивали најављено обраћање председника Вучића, који ће свој говор отпочети следећим речима: „Ово је један од најтежих дана за Србију од 2004. Године.” Иако је, по обичају, за све оптужио Куртија („Албин Курти је једини кривац, који жели сукобе и рат”), наметао се утисак да је Вучић ту само зато да би санирао штету. Из тога су аналитичари извукли нужан закључак како су можда целу акцију извеле криминалне структуре са севера, уз садејство одређених људи из безбедности (толика количина оружја није могла непримећено да се унесе на Косово), дакле иза Вучићевих леђа, без његовог знања. Томе у прилог говори, пре свега, и то што је тако касно реаговао, као да купује време, не знајући тачно с каквим објашњењем да изађе пред јавност. Затим, говорио је нејасно и уопштено, чак с призвуком страха, што зацело не спаде у модус у каквом је иначе навикао да се јавно приказује.

И, најзад, треће, и оно најважније: ова противправна (у очима запада – терористичка) акција долази у тренутку када то председнику Вучићу најмање одговара. У ко зна којем по реду застоју у преговорима између Косова и Србије, Курти је тај који је већ поодавно етикетиран као главни кривац, Србија је пак та коју америчка администрација увелико хвали због наводне кооперативности. Овде ваља нагласити чињеницу да Бајденова администрација, у неку руку, из њој знаних разлога, наставља да следи политику Доналда Трампа према Балкану (која је, опет, формирана под непосредним утицајем Путина, с циљем да се онемогући јединствена ЕУ, с пацификованим стањем на југоистоку). Као што је својевремено Курти био означен као „лош момак” – Куртијева прва влада срушена је уз сарадњу Гренела, Трамповог изасланика за Косово, и ДСК-а – тако исто стоје ствари и данас, где председник Бајден протежира Александра Вучића на рачун Албина Куртија. Интерес Куртија у томе јесте да се прикаже као лидер који самостално одлучује, не ослањајући се превише на Вашингтон, док се интерес Вучића углавном своди на пропагандне разлоге, како би се одржао на власти.

Оно што је несумњиво јесте да ова несрећна оружана акција на Косову не иде у прилог Александру Вучићу. Курти сада има оправдање да задржи своје полицијске снаге на северу Косова, а Вучићеве приче о ЗСО неповратно падају у воду у досадашњој форми, уз могућност нових санкција према Србији. Могућа је и забрана рада Српске листе, због учешћа Радоичића, потпредседника странке (он је већ стављен на америчку црну листу због умешаности у међународни криминал). Највеће жртве, по обичају, биће обичан народ са севера Косова. Коначан резултат могао би бити тихи, етапни егзодус преосталих Срба са Косова, нека врста нове добровољне „Олује”.

Есејиста и преводилац