Nepoznanice iza sukoba na Kosovu

Upad naoružane grupe ljudi na Kosovo, koji su u tri ujutro u noći između subote i nedelje postavili barikade, potom otvorili vatru na kosovske policajce, a onda, ubivši jednog policajca, provalili vrata manastira u Banjskoj, koristeći blindirano vozilo i čitav arsenal teškog naoružanja, i dalje izaziva mnogobrojne kontroverze u javnosti. Pitanja na koja još nema pravog odgovora odnose se, pre svega, na povod i motiv: ko stoji iza svega toga, odakle napadačima uniforme i naoružanje i za čiji interes su se uopšte upustili u ceo poduhvat.

Na osnovu zaplenjenog oružja, kosovska strana je od početka insistirala na povezanosti Srbije sa sukobima u selu Banjska. Sama količina zaplenjenog oružja je impozantna, dovoljna za oružano dejstvo grupe od nekih 200 vojnika: više od 20 vozila, mahom džipova, dva oklopna vozila, dva kvada, oružje teškog kalibra, snajper, dva mitraljeza, zolja, više od 20 pušaka, minobacač M93 od 33 mm, u sanduku (ukupna vrednost opreme je procenjena na nekih pet miliona evra). Objavljen je i vazdušni snimak akcije, snimljen iz drona, kao i snimak nadzornih kamera iz manastira na kojima se navodno vidi potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koga su bezbednosne snage Kosova optužile da je rukovodio napadima od 26. septembra i u njima lično učestvovao. S druge strane, ono što je unelo dodatnu zbunjenost u javnosti bilo je neubičajeno duga ćutnja zvaničnih organa Srbije nakon incidenta. Medijski muk u Srbiji trajao je punih 20 sati, gde se doslovno niko nije oglašavao, ni vlast ni opozicija. Kao da su svi iščekivali najavljeno obraćanje predsednika Vučića, koji će svoj govor otpočeti sledećim rečima: „Ovo je jedan od najtežih dana za Srbiju od 2004. Godine.” Iako je, po običaju, za sve optužio Kurtija („Albin Kurti je jedini krivac, koji želi sukobe i rat”), nametao se utisak da je Vučić tu samo zato da bi sanirao štetu. Iz toga su analitičari izvukli nužan zaključak kako su možda celu akciju izvele kriminalne strukture sa severa, uz sadejstvo određenih ljudi iz bezbednosti (tolika količina oružja nije mogla neprimećeno da se unese na Kosovo), dakle iza Vučićevih leđa, bez njegovog znanja. Tome u prilog govori, pre svega, i to što je tako kasno reagovao, kao da kupuje vreme, ne znajući tačno s kakvim objašnjenjem da izađe pred javnost. Zatim, govorio je nejasno i uopšteno, čak s prizvukom straha, što zacelo ne spade u modus u kakvom je inače navikao da se javno prikazuje.

I, najzad, treće, i ono najvažnije: ova protivpravna (u očima zapada – teroristička) akcija dolazi u trenutku kada to predsedniku Vučiću najmanje odgovara. U ko zna kojem po redu zastoju u pregovorima između Kosova i Srbije, Kurti je taj koji je već poodavno etiketiran kao glavni krivac, Srbija je pak ta koju američka administracija uveliko hvali zbog navodne kooperativnosti. Ovde valja naglasiti činjenicu da Bajdenova administracija, u neku ruku, iz njoj znanih razloga, nastavlja da sledi politiku Donalda Trampa prema Balkanu (koja je, opet, formirana pod neposrednim uticajem Putina, s ciljem da se onemogući jedinstvena EU, s pacifikovanim stanjem na jugoistoku). Kao što je svojevremeno Kurti bio označen kao „loš momak” – Kurtijeva prva vlada srušena je uz saradnju Grenela, Trampovog izaslanika za Kosovo, i DSK-a – tako isto stoje stvari i danas, gde predsednik Bajden protežira Aleksandra Vučića na račun Albina Kurtija. Interes Kurtija u tome jeste da se prikaže kao lider koji samostalno odlučuje, ne oslanjajući se previše na Vašington, dok se interes Vučića uglavnom svodi na propagandne razloge, kako bi se održao na vlasti.

Ono što je nesumnjivo jeste da ova nesrećna oružana akcija na Kosovu ne ide u prilog Aleksandru Vučiću. Kurti sada ima opravdanje da zadrži svoje policijske snage na severu Kosova, a Vučićeve priče o ZSO nepovratno padaju u vodu u dosadašnjoj formi, uz mogućnost novih sankcija prema Srbiji. Moguća je i zabrana rada Srpske liste, zbog učešća Radoičića, potpredsednika stranke (on je već stavljen na američku crnu listu zbog umešanosti u međunarodni kriminal). Najveće žrtve, po običaju, biće običan narod sa severa Kosova. Konačan rezultat mogao bi biti tihi, etapni egzodus preostalih Srba sa Kosova, neka vrsta nove dobrovoljne „Oluje”.

Esejista i prevodilac