Звездин дриблинг са ложама

Тешки и црни дани у Црвеној звезди и око ње. Најцрњи у њеној историји. Излаз мало ко види јер сваког дана из Љутице Богдана нешто ново. Заправо: нешто што никад није красило најорганизованији клуб на овим просторима, што је клуб први пут у „ве де” стању – без управе, председника, генералног секретара... Нема Црвена звезда ни играча, оних асова због којих се некад долазило на стадионе, велемајсторе фудбала, жонглере, шутере... Звезда је сиромашна и у канцеларијама и на терену.

Садашњег директора и тренера изабрали су људи који су у оставци! На неким седницама ове „техничке управе”, са само седморицом чланова, доносе се веома важне одлуке.

Тако је, на пример, на једној од последњих седница чланова Управног одбора у оставци, решено да се ода велика почаст звездама Црвене звезде – Рајку Митићу, Драгославу Шекуларцу, Драгану Џајићу, Владимиру Петровићу и Драгану Стојковићу. Пет нових ложа на стадиону добиће њихова имена.

Сви су они били велики играчи. Сви су Звезди доносили титуле носећи њен дрес, а сви су и као технички руководиоци, директори, тренери или председници – неки у две од ових улога, као Драган Џајић – такође били заслужни за пехаре у државним шампионатима или купу.

Свако од њих је на свој начин заслужио почасно место у Звездиној историји, као што су сви и познати по ретком признању – Звездина звезда. Само њих петорица су тај епитет заслужили, мада је било још неких који су неоправдано изостављени. Али, какав сад појединачни кадар на терену има Црвена звезда? Какви су то фудбалери? Многи и не заслужују да носе дрес који су прославили Рајко, Шеки, Џаја, Пижон и Пикси. Зато, вероватно, никад се неће ни прогласити – шеста Звездина звезда.

Неће и због садашњих и скорашњих функционера, који нису ни свесни да предводе Црвену звезду. Ни многима од ових, без обзира на то да ли су финансијери или некакве „сиве еминенције”, није место у Љутице Богдана.

Како ради управа у оставци види се и на примеру Рајка Митића. Човек који је био оличење Црвене звезде, фудбалер по коме је Црвена звезда била позната у свету. И кад је Рајко Митић, некад и наш колега, отишао са овог света, људи од пера и фудбала су били једногласни: стадион ФК Црвена звезда треба да се назове његовим именом.

Ништа ново: таквих примера у Европи и свету има безброј – „Ернст Ханапи” у Бечу, „Фриц Валтер” у Кајзерслаутерну, „Ференц Пушкаш” у Будимпешти... То су само нека славна имена. Фудбалски богови и идоли у Аустрији, Немачкој, Мађарској. Тачније: светски славни фудбалери. Из времена кад је и Митић играо. Често су били и спортски ривали на терену.

И, пропаде народни референдум: стадион Црвене звезде неће носити име Рајка Митића јер су тако одлучили Ден Тена, вршилац дужности председника и његови сарадници у оставци! Решили су они, пре неко вече, а не чланови Скупштине клуба како је било речено кад је Рајко Митић преминуо а за то се залагали и ветерани који сада ћуте, да ће се за дерби Црвена звезда – Партизан 5. октобра на свечан начин отворити пет ложа. Оне ће бити назване по именима пет Звездиних звезда – Рајка Митића, Драгослава Шекуларца, Драгана Џајића, Владимира Петровића и Драгана Стојковића.

Чује се да ће у ложама бити окачене и слике звезде чије име носи, а упућенији знају још неке појединости. Постојао је предлог, још у време владавине неуспелог Топлице, Спасојевића, да једна трибина добије име Рајка Митића! Касније други предлог: да четири трибине буду крштене именима Звездиних звезда. Али, неко се сетио: „Људи, па на нашем стадиону имамо четири трибине, а Звезда пет звезда”.

Тако се родила идеја о ложама и пропала дивна замисао да се стадион назове именом Рајка Митића. Човек који по породичној жељи није сахрањен у Алеји великана где му је место, фудбалер и прва Звездина звезда доживео је да га његов клуб (напомена: Митић је био и један од оснивача) омаловажи и избрише све његове заслуге за Црвену звезду и српски фудбал.

Сигурни смо да се ни Шеки, ни Џаја, ни Пижон али ни Пикси не би наљутили да је стадион добио Рајково име. Они су сви били његови ученици, ценили и волели Бата Ралета, поносили се Митићем. Можда ће неки нови „шефови” и функционери, којима ће старији испричати шта је Рајко Митић значио за Црвену звезду, исправити ову грешку.

Радисав Гвозденовић