ДСС представио свој нацрт статута Војводине

Нацрт статута Војводине садржи намеру да се успоставе елементи државности покрајине и њиме се не може ширити аутономија Војводине изван оквира који је постављен Уставом Србије, рекао је јуче Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије, представљајући правну анализу овог нацрта коју је урадио ДСС, а у којој се оцењује да многе његове одредбе нису у сагласности са највишим законским актом Србије. Коштуница је на конференцији за медије казао да је реч о партијском документу који се покушава усвојити у што краћем року и уз што мање учешће јавности, подсећајући да је нацрт усагласило координационо тело посланичких група странака владајуће већине у Скупштини Војводине. Лидер ДСС-а, такође, сматра да је задатак статута само да дефинише аутономију покрајине за коју је правни оквир дат у Уставу Србије.

„Понуђени нацрт је корак у правцу федерализације Србије и то по угледу на уставни систем из 1974. године који је припремио институционалне претпоставке за распад Југославије. Бојим се да овај нацрт статута иде у истом правцу и све се то чини у години нелегалног проглашења независности Косова”, казао је бивши премијер.

Осим правне анализе понуђеног нацрта статута Војводине, ДСС је написао и свој предлог у којем су, према Коштуничиним речима, настојали да истакну државност Србије, а да аутономија Војводине може максимално да се правно развија у границама Устава.

Међу бројним примедбама које правна анализа ДСС-а упућује на рачун нацрта статута покрајине, Коштуница је истакао, најпре, одређење Војводине као „демократске европске регије, интегрисане у европски систем региона”. Таква дефиниција, како тврди, не постоји у Уставу Србије. „Све док Србија не буде интегрисана у ЕУ, ни један њен део не може бити интегрисан. То не значи да Војводина не може да сарађује са другим државама и регионима, у оквиру спољне политике Србије”, казао је шеф ДСС-а.

У тексту који предлаже ова странка Аутономна Покрајина Војводина одређује се као „аутономна територијална заједница основана Уставом Републике Србије”.

У супротности са Уставом је, према његовом мишљењу, и одредба о територији Војводине која се, према нацрту, састоји од географских области Бачке, Баната и Срема, као и референдум за евентуалну промену територије, ако се за то изјасни већина од укупног броја уписаних бирача на територији покрајине. Коштуница подсећа да се територија аутономне покрајине утврђује искључиво Законом о територијалној организацији Србије. Уместо тога, ДСС предлаже да „територију АПВ чине територије општина утврђене законом Републике Србије” и да се она не може мењати „без сагласности грађана изражене на референдуму, у складу са законом”.

Правна анализа ДСС-а указује и на то да Војводина не може да оснива своја представништва у иностранству, нити да потписује међународне уговоре, јер би за то морала да има међународноправни субјективитет, који има једино Република Србија.

Када је реч о правним актима које доноси скупштина покрајине, у понуђеном нацрту се помиње покрајинска скупштинска одлука која има значај закона, што у ДСС-у оцењују као задирање у законодавну надлежност коју има искључиво Република Србија. У верзији статута ДСС-а Скупштина АПВ нема ову надлежност већ само „доноси одлуке и опште акте у складу са Уставом, законом Републике Србије и Статутом”, као и „прописе за извршавање закона и других прописа и општих аката Републике Србије”. У ДСС-овом предлогу Скупштина нема ни овлашћење да „доноси акт о потврђивању међународних уговора склопљених од стране владе АП Војводине”, што предвиђа нацрт владајућих странака.

Према правној анализи ДСС-а, није у складу са Уставом ни оснивање војвођанске академије наука и уметности, одредбе о развојној банци Војводине, о главном граду (ДСС у свом нацрту не помиње директно ништа од наведеног), одредбе о приходима Војводине, о имовини, а спорна је и надлежност која се скупштини покрајине даје у области судства.

Коштуница, такође, сматра да начин на који је предвиђено остваривање људских и мањинских права, у Војводину посредно уводи конститутивност нација, а самим тим, како је рекао, и елементе државности саме покрајине.

Он је додао да нацрт садржи и неке одредбе које су правно могуће, као што је она о називу „влада” АПВ, али да је необично да се први пут највиши извршни орган покрајине назива влада. Уместо тога ДСС предлаже да се задржи постојећи назив – Извршно веће.