Масовна хапшења после бомбашког напада у Анкари

Оружани напад на зграду Министарства унутрашњих послова у центру Анкаре, за који су осумњичени курдски терористи, изазвао је оштра реаговања у Турској. У Анкари тврде да иза тога стоји забрањена Радничка партија Курдистана (ПКК), која, поред Анадолије, има базе у Ираку и Сирији. Полиција је за два дана ухапсила чак 928 особа које се сумњиче за везу са ПКК.

„Ми ћемо изненада доћи једне ноћи”, запретио је терористима председник Реџеп Тајип Ердоган цитирајући у Анадолији познате стихове. „Ми ћемо одлучно наставити борбу све док не елеминишемо и последњег курдског терористу у Турској и другим земљама”, изјавио је после самоубилачког бомбашког напада у центру престонице у којем су рањена двојица полицајаца, док су двојица нападача страдала.

Бомбашки напад је покушан неколико сати пре отварања јесењег заседања парламента, на којем је требало да говори председник Ердоган. У Анкари дилеме нема: иза тога стоји терористички ПКК. Медији су открили да су страдали терористи били припадници „батаљона бесмртника”, групе блиске ПКК која има базе у Ираку и Сирији, одакле повремено напада циљеве у Анадолији.

На одмазду се није чекало. Турски авиони напали су упоришта курдских терориста на северу Ирака: у Кандилу, Гари, Хакурку и другим местима. „Уништили смо 20 циљева које користе терористи.” У тим акцијама многи од њих су неутралисани, односно убијени, кажу у Министарству унутрашњих послова. У међувремену, у више провинција у Турској ухашено је најмање сто „обавештајаца ПКК”, јављају агенције. У Анкари тврде да су од почетка године елеминисали више од 1.200 курдских терориста.

За разлику од екстремних терористичких група Ал Каиде и Исламске државе, које се боре за повратак шеријата и такође користе самоубилачке нападе, ПКК се залаже за аутономију и већа права свог народа. На просторима Турске, како се процењује, живи око 15 милиона Курда. Толико их има у Сирији, Ираку и Ирану. Игром моћника они се никад нису изборили за своју државу, иако су један од најстаријих народа на тим просторима.

ПКК је основан средином осамдесетих година прошлог века како би се изборио за аутономију свог народа. Ова партија је убрзо забрањена под оптужбом да „угрожава суверенитет и територијални интегритет земље”. У повременим оружаним сукобима снага безбедности и герилаца, који трају већ четири деценије, до сада је страдало 40.000 људи, углавном цивила, тврде у влади. Оснивач ПКК Абдулах Оџалан сада издржава казну доживотног затвора на једном острву у Мраморном мору као највећи душманин Турске и најчуванији осуђеник.

Земље Европске уније и Америка ставиле су ПКК на листу терористичких група. Али и поред тога, Анкара често не може са савезницима да нађе заједнички језик око третмана „курдских терориста”, што повремено доводи до дубоких неспоразума.

„Курдски терористи” су последњих година један од главних проблема који оптерећује односе Вашингтона и Анкаре. Пентагон наоружава Курде на северозападу Сирије (Јединице за заштиту народа) пошто се истински боре против Исламске државе, док у Анкари тврде да су они „филијала” терористичког ПКК.

У Савету Европе и Европском суду за људска права изнова критикују Турску због прогона курдских политичара, посланика и новинара који се јавно залажу за већа права свог народа. „То је терористичка пропаганда”, кажу у Анкари. У Стразбуру упорно траже да се ослободи бивши копредседник прокурдске Народне демократске партије (ХДП) Селахатин Демирташ, који годинама чами иза решетака због говора на митинзима своје странке у којима се залагао за већа права свог народа. На удару се нашло и више посланика. У међувремену је под истом оптужницом отворен судски поступак за забрану те прокурдске странке која је годинама у парламенту.