Masovna hapšenja posle bombaškog napada u Ankari

Oružani napad na zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova u centru Ankare, za koji su osumnjičeni kurdski teroristi, izazvao je oštra reagovanja u Turskoj. U Ankari tvrde da iza toga stoji zabranjena Radnička partija Kurdistana (PKK), koja, pored Anadolije, ima baze u Iraku i Siriji. Policija je za dva dana uhapsila čak 928 osoba koje se sumnjiče za vezu sa PKK.

„Mi ćemo iznenada doći jedne noći”, zapretio je teroristima predsednik Redžep Tajip Erdogan citirajući u Anadoliji poznate stihove. „Mi ćemo odlučno nastaviti borbu sve dok ne eleminišemo i poslednjeg kurdskog teroristu u Turskoj i drugim zemljama”, izjavio je posle samoubilačkog bombaškog napada u centru prestonice u kojem su ranjena dvojica policajaca, dok su dvojica napadača stradala.

Bombaški napad je pokušan nekoliko sati pre otvaranja jesenjeg zasedanja parlamenta, na kojem je trebalo da govori predsednik Erdogan. U Ankari dileme nema: iza toga stoji teroristički PKK. Mediji su otkrili da su stradali teroristi bili pripadnici „bataljona besmrtnika”, grupe bliske PKK koja ima baze u Iraku i Siriji, odakle povremeno napada ciljeve u Anadoliji.

Na odmazdu se nije čekalo. Turski avioni napali su uporišta kurdskih terorista na severu Iraka: u Kandilu, Gari, Hakurku i drugim mestima. „Uništili smo 20 ciljeva koje koriste teroristi.” U tim akcijama mnogi od njih su neutralisani, odnosno ubijeni, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U međuvremenu, u više provincija u Turskoj uhašeno je najmanje sto „obaveštajaca PKK”, javljaju agencije. U Ankari tvrde da su od početka godine eleminisali više od 1.200 kurdskih terorista.

Za razliku od ekstremnih terorističkih grupa Al Kaide i Islamske države, koje se bore za povratak šerijata i takođe koriste samoubilačke napade, PKK se zalaže za autonomiju i veća prava svog naroda. Na prostorima Turske, kako se procenjuje, živi oko 15 miliona Kurda. Toliko ih ima u Siriji, Iraku i Iranu. Igrom moćnika oni se nikad nisu izborili za svoju državu, iako su jedan od najstarijih naroda na tim prostorima.

PKK je osnovan sredinom osamdesetih godina prošlog veka kako bi se izborio za autonomiju svog naroda. Ova partija je ubrzo zabranjena pod optužbom da „ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet zemlje”. U povremenim oružanim sukobima snaga bezbednosti i gerilaca, koji traju već četiri decenije, do sada je stradalo 40.000 ljudi, uglavnom civila, tvrde u vladi. Osnivač PKK Abdulah Odžalan sada izdržava kaznu doživotnog zatvora na jednom ostrvu u Mramornom moru kao najveći dušmanin Turske i najčuvaniji osuđenik.

Zemlje Evropske unije i Amerika stavile su PKK na listu terorističkih grupa. Ali i pored toga, Ankara često ne može sa saveznicima da nađe zajednički jezik oko tretmana „kurdskih terorista”, što povremeno dovodi do dubokih nesporazuma.

„Kurdski teroristi” su poslednjih godina jedan od glavnih problema koji opterećuje odnose Vašingtona i Ankare. Pentagon naoružava Kurde na severozapadu Sirije (Jedinice za zaštitu naroda) pošto se istinski bore protiv Islamske države, dok u Ankari tvrde da su oni „filijala” terorističkog PKK.

U Savetu Evrope i Evropskom sudu za ljudska prava iznova kritikuju Tursku zbog progona kurdskih političara, poslanika i novinara koji se javno zalažu za veća prava svog naroda. „To je teroristička propaganda”, kažu u Ankari. U Strazburu uporno traže da se oslobodi bivši kopredsednik prokurdske Narodne demokratske partije (HDP) Selahatin Demirtaš, koji godinama čami iza rešetaka zbog govora na mitinzima svoje stranke u kojima se zalagao za veća prava svog naroda. Na udaru se našlo i više poslanika. U međuvremenu je pod istom optužnicom otvoren sudski postupak za zabranu te prokurdske stranke koja je godinama u parlamentu.