Почела битка за мандате на опозиционим листама

На готово извесне предстојеће ванредне парламентарне, војвођанске и београдске изборе, највероватније 17. децембра, опозиција ће можда изаћи у више изборних колона. Да се следећег викенда одржавају избори, исте шансе имала би да се појави по једна проевропска и патриотска листа. Међутим, подједнако је реално и да обе политичке групације буду подељене у више изборних листа. Председник државе Александар Вучић изјавио је у понедељак увече да „све иде у том смеру” да ће избори бити 17. децембра ове године и за опозицију навео да нема никакав програм осим напада на њега.

„Увек поштујемо мањину, тражили су београдске и парламентарне изборе и имају их”, рекао је Вучић за ТВ Хепи и додао да је остало и више него што је потребно времена за изборну кампању. На питање да је опозиција правила политички капитал од несреће која је задесила у мају Србију, а сада од догађаја у Бањској, Вучић је оценио да нема никакве разлике између Ђиласа, Поноша, „патриотске опозиције” – Заветника, ДСС-а, Двери – и да су сви неуспешни јер мисле да могу да немају политику и да им политика буде само мржња против Вучића.

Од када су почеле да пљуште оставке градоначелника и председника општина широм земље и када је постало јасно да ће избори бити одржани средином децембра, лидери партија које месецима организују протесте „Србија против насиља” почели су озбиљније да разговарају о једној изборној листи. Председник странке Заједно Небојша Зеленовић пре неки дан отишао је корак даље и чак изјавио да ће део опозиције, који је недавно потписао „Договор за победу”, на изборе изаћи заједно уколико они буду одржани у децембру.

Међутим, упркос оптимизму, коначан договор још није постигнут, а разлози за то леже пре свега у сујетама појединих лидера. Осим људских нарави, главни камен спотицања је и расподела мандата јер, рецимо, председник Демократске странке Зоран Лутовац сматра, како сазнајемо, да би његовој странци требало да припадне највећи део посланичког колача и то брани тврдњом колико ДС има локалних одбора широм Србије. Он не признаје истраживања јавног мњења по којима би, да се данас одржавају избори, Странка слободе и правде Драгана Ђиласа имала нешто више од седам одсто подршке гласача, док се ДС налази на мање од два процента.

Лидер „Еколошког устанка” Александар Јовановић Ћута отворено се залаже за једну изборну листу на којој би се налазиле све политичке партије, без обзира на идеолошка опредељења. За „Политику” каже да је то могуће уколико сви у опозицији имају исти циљ, а то је смена власти СНС-а и СПС-а. „Не знам када ћемо се ујединити ако сада нећемо. Свестан сам ја да постоје лидерске сујете и да су оне код неких људи непремостиве. Мислим да би оном политичару који би ујединио пет партија требало подићи споменик”, каже Александар Јовановић Ћута.

Додаје да су технички организатори уличних протеста грађана пре три дана разговарали о начину изласка на предстојеће изборе, али да још није донета коначна одлука. Каже да су се сви сложили да је једна изборна листа за проевропску опозицију најбоља опција. „Став већине странака и покрета је да на парламентарним и локалним изборима изађемо са заједничком листом. Међутим, договорили смо се да о томе разговоре наставимо до расписивања избора”, казао је Јовановић и најавио ускоро нови састанак на ову тему.

Који су аргументи за једну, а који за две проевропске изборне листе? Иако званично говоре да ће о броју изборних листа да се донесе коначна одлука када званично буду расписани избори, „Политика” сазнаје да ће пре тога бити урађена најмање два истраживања јавног мњења која ће показати да ли је једна колона најбољи формат који доноси резултат потребан за победу или су то пак две колоне. Заговорници једне листе кажу да су на уличним протестима људи тражили да се партије које организују протесте нађу на једној изборној листи, али, ипак, није то све тако једноставно. Наиме, као проблем може да се појави и чињеница да неке партије које би биле на истој листи имају дијаметрално супротне ставове по питању Косова и Метохије или економског развоја земље. Ове разлике би свака власт могла да искористи да у кампањи прикаже опозицију као недоследну, што би могло да утиче на опозиционо настројене бираче да не изађу на гласање.

На питање да ли ће Демократска странка бити за једну изборну колону за коју се залаже уколико ће избори бити одржани до краја године, председник Демократске странке Зоран Лутовац каже да би документ „Договор за победу” требало да буде основа за њихово даље заједничко деловање, а да ће одлука о листи зависити од тога када ће бити расписани избори. „До тада ми треба да радимо синхронизовано и да наставимо у духу разумевања. Из тога ће се изродити нешто што ћемо уобличити у оно што доноси најбољи резултат”, наводи Лутовац.

А председник странке Србија центар (СРЦЕ) Здравко Понош казао је да је та странка спремна за „све модалитете сарадње опозиције” на предстојећим изборима. „Странка СРЦЕ је спремна за све модалитете сарадње опозиције како би се на тим изборима повећала излазност и победио режим”, казао је Понош.

Преговори се воде и међу такозваним патриотским странкама. Том блоку све је ближа и Јеремићева Народна странка, која се практично самоискључила из организације протеста, а није ни међу потписницима „Договора за победу”. Стефан Јовановић, шеф посланичке групе НС-а у Скупштини Србије, каже за наш лист да Народна странка сматра да што се тиче избора, потребно је што шире национално окупљање свих опозиционих патриотских политичких организација. „Такође, поздрављамо и окупљање прозападне опозиције. Мислим да све патриотске организације треба да се удруже у том националном окупљању и, што се НС-а тиче, ми себе видимо у том националном блоку окупљене око националних идеја и заштите националних интереса”, каже Јовановић.

Иако то још није потврђено, Народна странка је близу коалиције с Дверима и Заветницима, који су за данас најавили почетак „Великог националног окупљања политичких странака Српског покрета Двери, Српске странке Заветници и еминентних интелектуалаца”. Тим поводом данас ће бити одржана заједничка конференција за новинаре на којој ће осим лидера ове две партије говорити и Милош Ковић. А председница Заветника Милица Ђурђевић Стаменковски каже за наш лист да државотворне снаге имају искуства у супротстављању прихватања француско-немачког плана и грађани су врло позитивно реаговали на нашу заједничку акцију.

„Ми сматрамо да актуелна политичка ситуација и изазови с којима се суочавамо као држава и народ налажу одговорност која би се препознала у једној заједничкој изборној листи свих странака националне профилације које можемо подвести под термин државотворна опозиција. Оно што опредељује улазак у такав политички савез је однос према питању КиМ, али и према најважнијим економским и националним државним питањима”, каже Милица Ђурђевић Стаменковски.

Да ли ће доћи до укрупњавања патриотске деснице на једну изборну листу, у Новој Демократској странци Србије (НДСС) чекају да званично буду расписани избори па да се онда крене у договор сродних партија. Народни посланик НДСС-а Предраг Марсенић за „Политику” каже да коалиција НАДА, коју чине НДСС и ПОКС, сигурно опстаје, а уколико дође до укрупњавања, ту ће бити још и друге партије које имају сличан начин политичког промишљања. „Ми прво морамо да видимо да ли ће уопште да буде избора. Много се у јавности манипулише термином избора и чекамо када они буду званично расписани. До тада разговарамо с људима из осталих странака патриотске оријентације, с Дверима, Заветницима и Народном странком, али још нисмо донели коначну одлуку јер чекамо да видимо како ће ситуација да се развија. Пуно пута се дешавало да будемо преварени и сада сваки наш корак мора да буде промишљен да не бисмо направили грешку коју би власт искористила у кампањи против нас”, закључио је Предраг Марсенић.

Парламентарни избори морају бити расписани до 9. новембра да би се одржали ове године

Да би ванредни парламентарни избори, чије одржавање до краја године захтева део опозиције, били одржани у децембру, који се у редовима власти помиње као готово извесна опција, неопходно је да указ о распуштању Скупштине Србије буде донет у периоду од 4. октобра до 9. новембра. Изборе за народне посланике расписује председник републике, а да би то учинио у ванредном термину, потребно је да претходно, на образложени предлог владе, распусти Народну скупштину. Истовремено с распуштањем парламента председник државе расписује изборе за народне посланике, и то тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања. Услов је и да од дана расписивања избора до дана гласања не може да прође мање од 45 дана, што је заправо време остављено за изборну кампању.

Да би били одржани избори у Војводини, Београду и на локалу потребно је да дође до скраћења мандата на овим нивоима. Ту постоје две могућности – једна је да председници општина и градоначелници поднесу оставке и у том случају је потребно да прође 30 дана, када би, теоретски, нека политичка опција покушала да формира већину у парламенту и да изабере новог председника локалне самоуправе. А да би ванредни парламентарни избори били одржани до 24. децембра, морају бити расписани најкасније до 9. новембра.