Počela bitka za mandate na opozicionim listama

Na gotovo izvesne predstojeće vanredne parlamentarne, vojvođanske i beogradske izbore, najverovatnije 17. decembra, opozicija će možda izaći u više izbornih kolona. Da se sledećeg vikenda održavaju izbori, iste šanse imala bi da se pojavi po jedna proevropska i patriotska lista. Međutim, podjednako je realno i da obe političke grupacije budu podeljene u više izbornih lista. Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak uveče da „sve ide u tom smeru” da će izbori biti 17. decembra ove godine i za opoziciju naveo da nema nikakav program osim napada na njega.

„Uvek poštujemo manjinu, tražili su beogradske i parlamentarne izbore i imaju ih”, rekao je Vučić za TV Hepi i dodao da je ostalo i više nego što je potrebno vremena za izbornu kampanju. Na pitanje da je opozicija pravila politički kapital od nesreće koja je zadesila u maju Srbiju, a sada od događaja u Banjskoj, Vučić je ocenio da nema nikakve razlike između Đilasa, Ponoša, „patriotske opozicije” – Zavetnika, DSS-a, Dveri – i da su svi neuspešni jer misle da mogu da nemaju politiku i da im politika bude samo mržnja protiv Vučića.

Od kada su počele da pljušte ostavke gradonačelnika i predsednika opština širom zemlje i kada je postalo jasno da će izbori biti održani sredinom decembra, lideri partija koje mesecima organizuju proteste „Srbija protiv nasilja” počeli su ozbiljnije da razgovaraju o jednoj izbornoj listi. Predsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović pre neki dan otišao je korak dalje i čak izjavio da će deo opozicije, koji je nedavno potpisao „Dogovor za pobedu”, na izbore izaći zajedno ukoliko oni budu održani u decembru.

Međutim, uprkos optimizmu, konačan dogovor još nije postignut, a razlozi za to leže pre svega u sujetama pojedinih lidera. Osim ljudskih naravi, glavni kamen spoticanja je i raspodela mandata jer, recimo, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac smatra, kako saznajemo, da bi njegovoj stranci trebalo da pripadne najveći deo poslaničkog kolača i to brani tvrdnjom koliko DS ima lokalnih odbora širom Srbije. On ne priznaje istraživanja javnog mnjenja po kojima bi, da se danas održavaju izbori, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa imala nešto više od sedam odsto podrške glasača, dok se DS nalazi na manje od dva procenta.

Lider „Ekološkog ustanka” Aleksandar Jovanović Ćuta otvoreno se zalaže za jednu izbornu listu na kojoj bi se nalazile sve političke partije, bez obzira na ideološka opredeljenja. Za „Politiku” kaže da je to moguće ukoliko svi u opoziciji imaju isti cilj, a to je smena vlasti SNS-a i SPS-a. „Ne znam kada ćemo se ujediniti ako sada nećemo. Svestan sam ja da postoje liderske sujete i da su one kod nekih ljudi nepremostive. Mislim da bi onom političaru koji bi ujedinio pet partija trebalo podići spomenik”, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta.

Dodaje da su tehnički organizatori uličnih protesta građana pre tri dana razgovarali o načinu izlaska na predstojeće izbore, ali da još nije doneta konačna odluka. Kaže da su se svi složili da je jedna izborna lista za proevropsku opoziciju najbolja opcija. „Stav većine stranaka i pokreta je da na parlamentarnim i lokalnim izborima izađemo sa zajedničkom listom. Međutim, dogovorili smo se da o tome razgovore nastavimo do raspisivanja izbora”, kazao je Jovanović i najavio uskoro novi sastanak na ovu temu.

Koji su argumenti za jednu, a koji za dve proevropske izborne liste? Iako zvanično govore da će o broju izbornih lista da se donese konačna odluka kada zvanično budu raspisani izbori, „Politika” saznaje da će pre toga biti urađena najmanje dva istraživanja javnog mnjenja koja će pokazati da li je jedna kolona najbolji format koji donosi rezultat potreban za pobedu ili su to pak dve kolone. Zagovornici jedne liste kažu da su na uličnim protestima ljudi tražili da se partije koje organizuju proteste nađu na jednoj izbornoj listi, ali, ipak, nije to sve tako jednostavno. Naime, kao problem može da se pojavi i činjenica da neke partije koje bi bile na istoj listi imaju dijametralno suprotne stavove po pitanju Kosova i Metohije ili ekonomskog razvoja zemlje. Ove razlike bi svaka vlast mogla da iskoristi da u kampanji prikaže opoziciju kao nedoslednu, što bi moglo da utiče na opoziciono nastrojene birače da ne izađu na glasanje.

Na pitanje da li će Demokratska stranka biti za jednu izbornu kolonu za koju se zalaže ukoliko će izbori biti održani do kraja godine, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže da bi dokument „Dogovor za pobedu” trebalo da bude osnova za njihovo dalje zajedničko delovanje, a da će odluka o listi zavisiti od toga kada će biti raspisani izbori. „Do tada mi treba da radimo sinhronizovano i da nastavimo u duhu razumevanja. Iz toga će se izroditi nešto što ćemo uobličiti u ono što donosi najbolji rezultat”, navodi Lutovac.

A predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš kazao je da je ta stranka spremna za „sve modalitete saradnje opozicije” na predstojećim izborima. „Stranka SRCE je spremna za sve modalitete saradnje opozicije kako bi se na tim izborima povećala izlaznost i pobedio režim”, kazao je Ponoš.

Pregovori se vode i među takozvanim patriotskim strankama. Tom bloku sve je bliža i Jeremićeva Narodna stranka, koja se praktično samoisključila iz organizacije protesta, a nije ni među potpisnicima „Dogovora za pobedu”. Stefan Jovanović, šef poslaničke grupe NS-a u Skupštini Srbije, kaže za naš list da Narodna stranka smatra da što se tiče izbora, potrebno je što šire nacionalno okupljanje svih opozicionih patriotskih političkih organizacija. „Takođe, pozdravljamo i okupljanje prozapadne opozicije. Mislim da sve patriotske organizacije treba da se udruže u tom nacionalnom okupljanju i, što se NS-a tiče, mi sebe vidimo u tom nacionalnom bloku okupljene oko nacionalnih ideja i zaštite nacionalnih interesa”, kaže Jovanović.

Iako to još nije potvrđeno, Narodna stranka je blizu koalicije s Dverima i Zavetnicima, koji su za danas najavili početak „Velikog nacionalnog okupljanja političkih stranaka Srpskog pokreta Dveri, Srpske stranke Zavetnici i eminentnih intelektualaca”. Tim povodom danas će biti održana zajednička konferencija za novinare na kojoj će osim lidera ove dve partije govoriti i Miloš Ković. A predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski kaže za naš list da državotvorne snage imaju iskustva u suprotstavljanju prihvatanja francusko-nemačkog plana i građani su vrlo pozitivno reagovali na našu zajedničku akciju.

„Mi smatramo da aktuelna politička situacija i izazovi s kojima se suočavamo kao država i narod nalažu odgovornost koja bi se prepoznala u jednoj zajedničkoj izbornoj listi svih stranaka nacionalne profilacije koje možemo podvesti pod termin državotvorna opozicija. Ono što opredeljuje ulazak u takav politički savez je odnos prema pitanju KiM, ali i prema najvažnijim ekonomskim i nacionalnim državnim pitanjima”, kaže Milica Đurđević Stamenkovski.

Da li će doći do ukrupnjavanja patriotske desnice na jednu izbornu listu, u Novoj Demokratskoj stranci Srbije (NDSS) čekaju da zvanično budu raspisani izbori pa da se onda krene u dogovor srodnih partija. Narodni poslanik NDSS-a Predrag Marsenić za „Politiku” kaže da koalicija NADA, koju čine NDSS i POKS, sigurno opstaje, a ukoliko dođe do ukrupnjavanja, tu će biti još i druge partije koje imaju sličan način političkog promišljanja. „Mi prvo moramo da vidimo da li će uopšte da bude izbora. Mnogo se u javnosti manipuliše terminom izbora i čekamo kada oni budu zvanično raspisani. Do tada razgovaramo s ljudima iz ostalih stranaka patriotske orijentacije, s Dverima, Zavetnicima i Narodnom strankom, ali još nismo doneli konačnu odluku jer čekamo da vidimo kako će situacija da se razvija. Puno puta se dešavalo da budemo prevareni i sada svaki naš korak mora da bude promišljen da ne bismo napravili grešku koju bi vlast iskoristila u kampanji protiv nas”, zaključio je Predrag Marsenić.

Parlamentarni izbori moraju biti raspisani do 9. novembra da bi se održali ove godine

Da bi vanredni parlamentarni izbori, čije održavanje do kraja godine zahteva deo opozicije, bili održani u decembru, koji se u redovima vlasti pominje kao gotovo izvesna opcija, neophodno je da ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije bude donet u periodu od 4. oktobra do 9. novembra. Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik republike, a da bi to učinio u vanrednom terminu, potrebno je da prethodno, na obrazloženi predlog vlade, raspusti Narodnu skupštinu. Istovremeno s raspuštanjem parlamenta predsednik države raspisuje izbore za narodne poslanike, i to tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja. Uslov je i da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 45 dana, što je zapravo vreme ostavljeno za izbornu kampanju.

Da bi bili održani izbori u Vojvodini, Beogradu i na lokalu potrebno je da dođe do skraćenja mandata na ovim nivoima. Tu postoje dve mogućnosti – jedna je da predsednici opština i gradonačelnici podnesu ostavke i u tom slučaju je potrebno da prođe 30 dana, kada bi, teoretski, neka politička opcija pokušala da formira većinu u parlamentu i da izabere novog predsednika lokalne samouprave. A da bi vanredni parlamentarni izbori bili održani do 24. decembra, moraju biti raspisani najkasnije do 9. novembra.