Молба за покајање, опрост и помирење

Време је добар судија јер његовим протоком боље разумемо многе догађаје из прошлости. Нисам историчар, али срце осећа потребу за измирењем.

У завештању Стефана Немање Светом Сави говори се о крви која памти. Кроз њу се на наше потомке преноси и добро и зло.

Да би дошло до измирења мора се свако покајати, опростити грехе својих предака. Важно је бринути не о материјалном, него само о души, јер ће се тако душе потомака растеретити тог бремена, а што се може урадити овде на земљи за живота. Благодат Божију смо искусили крштењем, али се она губи грехом. Ипак, она се и враћа покајањем. Тако се добијају благодат и опроштај грехова.

У ратовима 1914–1918. и 1941–1945. године наши преци су се борили против непријатеља, али и ударали један на другог (четници и партизани) и ту муку и бол и дан данас окајавају њихови потомци, а и сви ми заједно. Крилатица наших непријатеља је да се Срби окрену против Срба („Срби на Србе”). Осећамо да никад није био бољи тренутак да се сви Срби у земљи и расејању сложе и уједине.

Молим за помоћ људе од науке да проговоре и ублаже насталу неслогу међу нама. Да се направи спрега са СПЦ на челу с нашим патријархом и да измирење дође по благослову Божјем. Ако смо у стању да опростимо нашим непријатељима, да се онда и ми уздигнемо и просветлимо и да међу нама завладају мир, слога и благостање. Вера, традиција и породица ће да нас сачувају. Достојанство је да се човек роди у православном народу.

У нади да ће ова молба бити размотрена и учињено све да до истинског измирења дође код свих нас,

Роса Ђурђић,
пензионер, Београд