Де­вет од де­сет ми­гра­на­та пси­хо­ло­шки угро­же­но

Кроз Ср­би­ју је то­ком про­шле го­ди­не про­шло ви­ше око 124.000 ми­гра­на­та са Бли­ског ис­то­ка, ко­ји су би­ли при­си­ље­ни да на­пу­сте зе­мље по­ре­кла због ра­то­ва, про­го­на и кр­ше­ња људ­ских пра­ва, а по­да­ци Ви­со­ког ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це Ује­ди­ње­них на­ци­ја у Ср­би­ји (УН­ХЦР) го­во­ре да су кра­јем сеп­тем­бра 2.252 осо­бе сме­ште­не у окви­ру ка­па­ци­те­та Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це и ми­гра­ци­је Ср­би­је. Ис­тра­жи­ва­ње ко­је у пе­ри­о­ду од апри­ла до ав­гу­ста ре­а­ли­зо­ва­ла Мре­жа пси­хо­со­ци­јал­них ино­ва­ци­ја (ПИН) под на­зи­вом „Мен­тал­но здра­вље и до­бро­бит из­бе­гли­ца, ми­гра­на­та и тра­жи­ла­ца ази­ла у Ср­би­ји” по­ка­зу­је да је де­вет од де­сет из­бе­гли­ца пси­хо­ло­шки ра­њи­во, а око две тре­ћи­не њих на­ла­зи се под акут­ним дис­тре­сом, што зна­чи да им је по­треб­на хит­на пси­хо­ло­шка пр­ва по­моћ или ин­тер­вен­ци­ја у кри­зи. По­ред то­га, око 40 од­сто ми­гра­на­та има симп­то­ме де­пре­си­је, 16 од­сто њих осе­ћа се анк­си­о­зно, док пе­ти­на из­бе­гли­ца има симп­то­ме пост­тра­у­мат­ског стре­са.

„У ис­тра­жи­ва­њу је уче­ство­ва­ло 206 из­бе­гли­ца, а нај­ве­ћи број њих по­ре­клом је из Ав­га­ни­ста­на (68 од­сто), за­тим Бу­рун­ди­ја (13 про­це­на­та) и Си­ри­је (шест од­сто) као и из Со­ма­ли­је, Ира­на, Ту­ни­са, Ма­ро­ка, Гви­не­је, Па­ки­ста­на и Ал­жи­ра. Ис­тра­жи­ва­њем је би­ло об­у­хва­ће­но ви­ше му­шка­ра­ца (88 од­сто) не­го же­на (осам про­це­на­та), док је укуп­но че­ти­ри про­цен­та из­бе­гли­ца ода­бра­ло оп­ци­ју ’дру­го’ при род­ној иден­ти­фи­ка­ци­ји. Нај­ве­ћи број из­бе­гли­ца имао је из­ме­ђу 18 и 33 го­ди­не, а по­да­ци о њи­хо­вом обра­зов­ном ста­ту­су го­во­ре да је тре­ћи­на основ­ног обра­зо­ва­ња, 35 од­сто њих има сред­њу шко­лу, 15 про­це­на­та има ви­со­ко обра­зо­ва­ње, је­дан од­сто има док­тор­ске сту­ди­је, док је 13 од­сто без ика­квог фор­мал­ног обра­зо­ва­ња. Ис­пи­та­ни­ци ве­ћин­ски ни­су би­ли у бра­ку, са­мо че­твр­ти­на има брач­ног парт­не­ра, а оста­так чи­не удов­ци или раз­ве­де­ни. Сва­ки че­твр­ти ис­пи­та­ник има де­цу, а по­да­ци о њи­хо­вом здрав­стве­ном ста­њу го­во­ре да 12 од­сто њих има не­ку акут­ну или хро­нич­ну здрав­стве­ну те­го­бу – нај­че­шће ди­скус хер­ни­ју, аст­му, као и бо­ло­ве у те­лу и ко­сти­ма. У раз­го­во­ру са њи­ма до­шли смо до по­да­тка да су ови љу­ди у про­се­ку се­дам пу­та по­ку­ша­ли да пре­ђу гра­ни­цу. Ве­ћи­на ис­пи­та­них из­бе­гли­ца не же­ли да оста­не у Ср­би­ји, док пе­ти­на њих још увек раз­ма­тра ову оп­ци­ју”, на­во­де аутор­ке ис­тра­жи­ва­ња Ја­на Ди­мо­ски и Ма­ша Вук­че­вић Мар­ко­вић, са Оде­ље­ња за пси­хо­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та и из Мре­же пси­хо­со­ци­јал­них ино­ва­ци­ја (ПИН).

Ре­зул­та­ти овог ис­тра­жи­ва­ња го­во­ре да је 87 од­сто ис­пи­та­ни­ка би­ло иден­ти­фи­ко­ва­но као пси­хо­ло­шки угро­же­но, што зна­чи да им је по­треб­на до­дат­на струч­на по­др­шка. До­дат­не пси­хо­ло­шке ана­ли­зе по­ка­зу­ју да су му­шкар­ци и же­не би­ли јед­на­ко ра­њи­ви, а мла­ђе из­бе­гли­це би­ле су ра­њи­ви­је у од­но­су на ста­ри­је. Оче­ки­ва­но, они ко­ји су до­жи­ве­ли при­сил­но вра­ћа­ње са гра­ни­це би­ли су зна­чај­но ра­њи­ви­ји у од­но­су на оне ко­ји ни­су до­жи­ве­ли ово тра­у­мат­ско ис­ку­ство, а овај ре­зул­тат не чу­ди ако се има на уму да је вра­ћа­ње са гра­ни­це из­у­зет­но на­сил­на прак­са, ко­ја мо­же укљу­чи­ва­ти фи­зич­ко, пси­хич­ко и сек­су­ал­но на­си­ље, кра­ђу, дис­кри­ми­на­ци­ју, као и кр­ше­ње чи­та­вог ни­за људ­ских пра­ва. Из­бе­гли­це ко­је па­те од не­ког хро­нич­ног здрав­стве­ног по­ре­ме­ћа­ја та­ко­ђе су иден­ти­фи­ко­ва­не као ра­њи­ви­је.

Ме­ђу­тим, упр­кос уче­ста­лим пси­хич­ким те­шко­ћа­ма и те­шким ис­ку­стви­ма то­ком пу­та, про­це­нат из­бе­гли­ца ко­је успе­ва­ју да очу­ва­ју пси­хич­ку до­бро­бит и бла­го­ста­ње у по­ра­сту је у од­но­су на прет­ход­не две го­ди­не. На­и­ме, 85 од­сто из­бе­гли­ца са­оп­шта­ва да је оп­ти­ми­стич­но у по­гле­ду бу­дућ­но­сти, а ре­зул­та­ти пси­хо­ло­шке про­це­не по­ка­зу­ју да по­ло­ви­на из­бе­гли­ца осе­ћа да има спо­соб­ност да се из­бо­ри са бу­ду­ћим иза­зо­ви­ма и пре­пре­ка­ма. Са дру­ге стра­не, 15 од­сто њих осе­ћа да не­ма спо­соб­ност да се из­бо­ри са ве­ћи­ном, ако не и са свим пре­пре­ка­ма у жи­во­ту, што пред­ста­вља ри­зик по њи­хо­во мен­тал­но здра­вље и оп­ште функ­ци­о­ни­са­ње и зах­те­ва по­себ­ну па­жњу струч­ња­ка. О ма­њем ка­па­ци­те­ту да се но­се са стре­сом из­ве­сти­ле су же­не и осо­бе са хро­нич­ним обо­ље­њи­ма, као и оне осо­бе ко­је су ви­ше пу­та до­жи­ве­ле при­сил­но вра­ћа­ње са гра­ни­це.