De­vet od de­set mi­gra­na­ta psi­ho­lo­ški ugro­že­no

Kroz Sr­bi­ju je to­kom pro­šle go­di­ne pro­šlo vi­še oko 124.000 mi­gra­na­ta sa Bli­skog is­to­ka, ko­ji su bi­li pri­si­lje­ni da na­pu­ste ze­mlje po­re­kla zbog ra­to­va, pro­go­na i kr­še­nja ljud­skih pra­va, a po­da­ci Vi­so­kog ko­me­sa­ri­ja­ta za iz­be­gli­ce Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Sr­bi­ji (UN­HCR) go­vo­re da su kra­jem sep­tem­bra 2.252 oso­be sme­šte­ne u okvi­ru ka­pa­ci­te­ta Ko­me­sa­ri­ja­ta za iz­be­gli­ce i mi­gra­ci­je Sr­bi­je. Is­tra­ži­va­nje ko­je u pe­ri­o­du od apri­la do av­gu­sta re­a­li­zo­va­la Mre­ža psi­ho­so­ci­jal­nih ino­va­ci­ja (PIN) pod na­zi­vom „Men­tal­no zdra­vlje i do­bro­bit iz­be­gli­ca, mi­gra­na­ta i tra­ži­la­ca azi­la u Sr­bi­ji” po­ka­zu­je da je de­vet od de­set iz­be­gli­ca psi­ho­lo­ški ra­nji­vo, a oko dve tre­ći­ne njih na­la­zi se pod akut­nim dis­tre­som, što zna­či da im je po­treb­na hit­na psi­ho­lo­ška pr­va po­moć ili in­ter­ven­ci­ja u kri­zi. Po­red to­ga, oko 40 od­sto mi­gra­na­ta ima simp­to­me de­pre­si­je, 16 od­sto njih ose­ća se ank­si­o­zno, dok pe­ti­na iz­be­gli­ca ima simp­to­me post­tra­u­mat­skog stre­sa.

„U is­tra­ži­va­nju je uče­stvo­va­lo 206 iz­be­gli­ca, a naj­ve­ći broj njih po­re­klom je iz Av­ga­ni­sta­na (68 od­sto), za­tim Bu­run­di­ja (13 pro­ce­na­ta) i Si­ri­je (šest od­sto) kao i iz So­ma­li­je, Ira­na, Tu­ni­sa, Ma­ro­ka, Gvi­ne­je, Pa­ki­sta­na i Al­ži­ra. Is­tra­ži­va­njem je bi­lo ob­u­hva­će­no vi­še mu­ška­ra­ca (88 od­sto) ne­go že­na (osam pro­ce­na­ta), dok je ukup­no če­ti­ri pro­cen­ta iz­be­gli­ca oda­bra­lo op­ci­ju ’dru­go’ pri rod­noj iden­ti­fi­ka­ci­ji. Naj­ve­ći broj iz­be­gli­ca imao je iz­me­đu 18 i 33 go­di­ne, a po­da­ci o nji­ho­vom obra­zov­nom sta­tu­su go­vo­re da je tre­ći­na osnov­nog obra­zo­va­nja, 35 od­sto njih ima sred­nju ško­lu, 15 pro­ce­na­ta ima vi­so­ko obra­zo­va­nje, je­dan od­sto ima dok­tor­ske stu­di­je, dok je 13 od­sto bez ika­kvog for­mal­nog obra­zo­va­nja. Is­pi­ta­ni­ci ve­ćin­ski ni­su bi­li u bra­ku, sa­mo če­tvr­ti­na ima brač­nog part­ne­ra, a osta­tak či­ne udov­ci ili raz­ve­de­ni. Sva­ki če­tvr­ti is­pi­ta­nik ima de­cu, a po­da­ci o nji­ho­vom zdrav­stve­nom sta­nju go­vo­re da 12 od­sto njih ima ne­ku akut­nu ili hro­nič­nu zdrav­stve­nu te­go­bu – naj­če­šće di­skus her­ni­ju, ast­mu, kao i bo­lo­ve u te­lu i ko­sti­ma. U raz­go­vo­ru sa nji­ma do­šli smo do po­da­tka da su ovi lju­di u pro­se­ku se­dam pu­ta po­ku­ša­li da pre­đu gra­ni­cu. Ve­ći­na is­pi­ta­nih iz­be­gli­ca ne že­li da osta­ne u Sr­bi­ji, dok pe­ti­na njih još uvek raz­ma­tra ovu op­ci­ju”, na­vo­de autor­ke is­tra­ži­va­nja Ja­na Di­mo­ski i Ma­ša Vuk­če­vić Mar­ko­vić, sa Ode­lje­nja za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta i iz Mre­že psi­ho­so­ci­jal­nih ino­va­ci­ja (PIN).

Re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja go­vo­re da je 87 od­sto is­pi­ta­ni­ka bi­lo iden­ti­fi­ko­va­no kao psi­ho­lo­ški ugro­že­no, što zna­či da im je po­treb­na do­dat­na struč­na po­dr­ška. Do­dat­ne psi­ho­lo­ške ana­li­ze po­ka­zu­ju da su mu­škar­ci i že­ne bi­li jed­na­ko ra­nji­vi, a mla­đe iz­be­gli­ce bi­le su ra­nji­vi­je u od­no­su na sta­ri­je. Oče­ki­va­no, oni ko­ji su do­ži­ve­li pri­sil­no vra­ća­nje sa gra­ni­ce bi­li su zna­čaj­no ra­nji­vi­ji u od­no­su na one ko­ji ni­su do­ži­ve­li ovo tra­u­mat­sko is­ku­stvo, a ovaj re­zul­tat ne ču­di ako se ima na umu da je vra­ća­nje sa gra­ni­ce iz­u­zet­no na­sil­na prak­sa, ko­ja mo­že uklju­či­va­ti fi­zič­ko, psi­hič­ko i sek­su­al­no na­si­lje, kra­đu, dis­kri­mi­na­ci­ju, kao i kr­še­nje či­ta­vog ni­za ljud­skih pra­va. Iz­be­gli­ce ko­je pa­te od ne­kog hro­nič­nog zdrav­stve­nog po­re­me­ća­ja ta­ko­đe su iden­ti­fi­ko­va­ne kao ra­nji­vi­je.

Me­đu­tim, upr­kos uče­sta­lim psi­hič­kim te­ško­ća­ma i te­škim is­ku­stvi­ma to­kom pu­ta, pro­ce­nat iz­be­gli­ca ko­je uspe­va­ju da oču­va­ju psi­hič­ku do­bro­bit i bla­go­sta­nje u po­ra­stu je u od­no­su na pret­hod­ne dve go­di­ne. Na­i­me, 85 od­sto iz­be­gli­ca sa­op­šta­va da je op­ti­mi­stič­no u po­gle­du bu­duć­no­sti, a re­zul­ta­ti psi­ho­lo­ške pro­ce­ne po­ka­zu­ju da po­lo­vi­na iz­be­gli­ca ose­ća da ima spo­sob­nost da se iz­bo­ri sa bu­du­ćim iza­zo­vi­ma i pre­pre­ka­ma. Sa dru­ge stra­ne, 15 od­sto njih ose­ća da ne­ma spo­sob­nost da se iz­bo­ri sa ve­ći­nom, ako ne i sa svim pre­pre­ka­ma u ži­vo­tu, što pred­sta­vlja ri­zik po nji­ho­vo men­tal­no zdra­vlje i op­šte funk­ci­o­ni­sa­nje i zah­te­va po­seb­nu pa­žnju struč­nja­ka. O ma­njem ka­pa­ci­te­tu da se no­se sa stre­som iz­ve­sti­le su že­ne i oso­be sa hro­nič­nim obo­lje­nji­ma, kao i one oso­be ko­je su vi­še pu­ta do­ži­ve­le pri­sil­no vra­ća­nje sa gra­ni­ce.