У Пољској се одлучује о судбини Европе

Средином овог месеца, 15. октобра, у Пољској ће бити одржани парламентарни избори.

Најважнији избори у Европи

Биће то вероватно најважнији избори ове године у Европи јер се неће тицати само Пољске – иако ће у контексту саме Пољске ови избори бити прилично „судбоносни“ – већ и читавог тог дела Европе, свакако и Украјине, која је недавно у ескалирајућем спору са пољским десничарским властима.

Жито као окидач

Премијер Пољске Матеуш Моравјецки недавно  је саопштио да Пољска више не шаље оружје Украјини, након што су односи погоршани због забране увоза украјинског жита и тужбе Украјинe против Пољске Светској трговинској организацији (СТО). 

Пољски председник Анджеј Дуда рекао је да је Украјина као утопљеник и да може за собом да повуче и онога ко га спасава. Образлажући пољску забрану увоза украјинског жита, Дуда је рекао да Пољска мора да се заштити, јер „ако нас дављеник удави, онда неће ни добити помоћ”. 

Два сценарија

Пољски избори 15. октобра могли би да дају владајућој националистичкој странци Право и правда (ПиС) трећи мандат без преседана или да својој дугогодишњој опозицији дају шансу да преокрене оно што критичари описују као осам година демократског назадовања, пише Гардијан.

Друга могућност је да се заврше у ћорсокаку, при чему ниједна странка не може да формира коалицију. Шта год да се деси, пољска политика ће остати дубоко поларизована након гласања које је – усред рата у Украјини и горког спора са ЕУ – од већег интересовања у иностранству.

Како систем функционише

Пољска спроводи пропорционално гласање на партијској листи за изборе за свој Сејм од 460 места, или доњи дом парламента. Странке освајају места према укупном броју гласова за своје кандидате у изборној јединици, а затим додељују места оним кандидатима са највећим укупним бројем.

Најмање 35 одсто кандидата на партијским листама морају бити жене, а још 35 одсто мушкарци. Појединачне странке морају да освоје најмање 5% гласова на националном нивоу да би добиле место у парламенту, а коалиције морају освојити најмање 8%.

Ко ће победити

Главна опозициона групација – Грађанска платформа десног центра (ПО), коју предводи бивши председник Европског савета Доналд Туск – обећала је да ће поништити промене ПиС-а у правосуђу и медијима како би се обезбедила њихова независност и поштовање Устава.

Победа ПО би такође отворила пут Пољској да побољша односе са Немачком , који су се нашли под све већим притиском пошто је влада предвођена ПиС-ом устрајала у бирању ситних сукоба са Берлином углавном да би апеловала на његову националистичку базу.

После жестоке, лоше расположене кампање пуне често грубих напада на опозицију уопште и посебно на наводно „непољског“ Туска, већина анкета показује да ПиС и њени савезници, суверена Пољска и републиканци, имају предност са око 36%.

Међутим, њихова предност се смањила откако је ПиС достигао висок ниво од 43,6% на изборима 2019. године, а да ли странка, ако заврши прва, заиста може да формира функционалну владу може зависити од неколико фактора, посебно од учинка мањих партија.

ПиС би могао да добије значајан подстицај ако један или више његових мањих ривала – укључујући центристички, аграрни Трећи пут, крајње десничарску Конфедерацију и Нову левицу – не успе да пређе праг за освајање места у парламенту.

Алтернативно, као што су неке анкете сугерисале, ПиС би могао да заврши испред, али са тако малом разликом, а ПО – тренутно на око 30% – и Нова левица или Трећи пут би могли да прођу толико добро да опозиција добије прву шансу да формира већинске коалиције.

Економски либертаријанска, политички конзервативна Конфедерација, која је посебно популарна међу младима, спала је на око 9%.

Док аналитичари верују да ће ПиС покушати да убеди посланике Конфедерације да промене лојалност након гласања, лидери либертаријанске странке су рекли да неће ући у коалицију – што значи да, ако буде добро, обе главне странке можда неће моћи да формирају већину.