U Poljskoj se odlučuje o sudbini Evrope

Sredinom ovog meseca, 15. oktobra, u Poljskoj će biti održani parlamentarni izbori.

Najvažniji izbori u Evropi

Biće to verovatno najvažniji izbori ove godine u Evropi jer se neće ticati samo Poljske – iako će u kontekstu same Poljske ovi izbori biti prilično „sudbonosni“ – već i čitavog tog dela Evrope, svakako i Ukrajine, koja je nedavno u eskalirajućem sporu sa poljskim desničarskim vlastima.

Žito kao okidač

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki nedavno  je saopštio da Poljska više ne šalje oružje Ukrajini, nakon što su odnosi pogoršani zbog zabrane uvoza ukrajinskog žita i tužbe Ukrajine protiv Poljske Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). 

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da je Ukrajina kao utopljenik i da može za sobom da povuče i onoga ko ga spasava. Obrazlažući poljsku zabranu uvoza ukrajinskog žita, Duda je rekao da Poljska mora da se zaštiti, jer „ako nas davljenik udavi, onda neće ni dobiti pomoć”. 

Dva scenarija

Poljski izbori 15. oktobra mogli bi da daju vladajućoj nacionalističkoj stranci Pravo i pravda (PiS) treći mandat bez presedana ili da svojoj dugogodišnjoj opoziciji daju šansu da preokrene ono što kritičari opisuju kao osam godina demokratskog nazadovanja, piše Gardijan.

Druga mogućnost je da se završe u ćorsokaku, pri čemu nijedna stranka ne može da formira koaliciju. Šta god da se desi, poljska politika će ostati duboko polarizovana nakon glasanja koje je – usred rata u Ukrajini i gorkog spora sa EU – od većeg interesovanja u inostranstvu.

Kako sistem funkcioniše

Poljska sprovodi proporcionalno glasanje na partijskoj listi za izbore za svoj Sejm od 460 mesta, ili donji dom parlamenta. Stranke osvajaju mesta prema ukupnom broju glasova za svoje kandidate u izbornoj jedinici, a zatim dodeljuju mesta onim kandidatima sa najvećim ukupnim brojem.

Najmanje 35 odsto kandidata na partijskim listama moraju biti žene, a još 35 odsto muškarci. Pojedinačne stranke moraju da osvoje najmanje 5% glasova na nacionalnom nivou da bi dobile mesto u parlamentu, a koalicije moraju osvojiti najmanje 8%.

Ko će pobediti

Glavna opoziciona grupacija – Građanska platforma desnog centra (PO), koju predvodi bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk – obećala je da će poništiti promene PiS-a u pravosuđu i medijima kako bi se obezbedila njihova nezavisnost i poštovanje Ustava.

Pobeda PO bi takođe otvorila put Poljskoj da poboljša odnose sa Nemačkom , koji su se našli pod sve većim pritiskom pošto je vlada predvođena PiS-om ustrajala u biranju sitnih sukoba sa Berlinom uglavnom da bi apelovala na njegovu nacionalističku bazu.

Posle žestoke, loše raspoložene kampanje pune često grubih napada na opoziciju uopšte i posebno na navodno „nepoljskog“ Tuska, većina anketa pokazuje da PiS i njeni saveznici, suverena Poljska i republikanci, imaju prednost sa oko 36%.

Međutim, njihova prednost se smanjila otkako je PiS dostigao visok nivo od 43,6% na izborima 2019. godine, a da li stranka, ako završi prva, zaista može da formira funkcionalnu vladu može zavisiti od nekoliko faktora, posebno od učinka manjih partija.

PiS bi mogao da dobije značajan podsticaj ako jedan ili više njegovih manjih rivala – uključujući centristički, agrarni Treći put, krajnje desničarsku Konfederaciju i Novu levicu – ne uspe da pređe prag za osvajanje mesta u parlamentu.

Alternativno, kao što su neke ankete sugerisale, PiS bi mogao da završi ispred, ali sa tako malom razlikom, a PO – trenutno na oko 30% – i Nova levica ili Treći put bi mogli da prođu toliko dobro da opozicija dobije prvu šansu da formira većinske koalicije.

Ekonomski libertarijanska, politički konzervativna Konfederacija, koja je posebno popularna među mladima, spala je na oko 9%.

Dok analitičari veruju da će PiS pokušati da ubedi poslanike Konfederacije da promene lojalnost nakon glasanja, lideri libertarijanske stranke su rekli da neće ući u koaliciju – što znači da, ako bude dobro, obe glavne stranke možda neće moći da formiraju većinu.