Чика Божина дијамантска значка

Вршац – Божидар Комац (81) победник је једног светског и три државна првенства у ваздухопловном једриличарству. Носилац је специјалних признања у овом спорту, међу којима је и ретка летачка "Ц" значка, са три дијаманта. Поставио је 10 државних и један светски рекорд, који је тек недавно оборен... За њега кажу да је одавно постао легенда, стекавши славу на домаћем и светском небу. У ваздуху је провео 1.600 часова на 51 типу једрилица, и 4.500 часова на 30 типова моторних авиона. Више од 300 питомаца, из земље и света, упутио је у тајне једрилица и ваздушних струјања, а у моделарство још толико.

У част Божидара Комца његови поштоваоци су у недељу организовали јединствену смотру летелица с даљинским управљањем. Учествовало је четрдесетак екипа, из Суботице, Новог Сада, Београда, Сремске Митровице, Панчева, Смедерева и града домаћина Вршца. Могућности свог модела, летелице која носи једрилицу, под називом "стрела", демонстрирао је овом приликом чика Божа.

Читав његов живот у вези је са небеским висинама, једрилицама, моторним авионима и моделима. Пре готово три и по деценије, након тешког авионског удеса, док је запрашивао плантаже поморанџи у Тунису, Комац је пензионисан, а лекари су му препоручили да више не седа за команде летелица. Није дуго био "приземљен". Летео је "да нико не види", а последњи пут је то учинио пре десетак година, кад је боравио код свог немачког пријатеља, у Келну, који је такође заљубљеник у ваздухопловне једрилице.– Како сам, после догађаја у Тунису, чешће био на земљи него на небу, све више сам се посвећивао макетарству и моделарству. Уз помоћ својих модела, нарочито оних с даљинском командом, и даље осећам лепоту висина. У збирци од тридесетак комада, најдражи ми је велики транспортни авион, на чијем је горњем делу трупа једрилица, моја миљеница, коју сам сам конструисао, направио и дао јој име "стрела", каже за "Политику" Божидар Комац, хвалећи свог "копилота" Ивана Караивана, такође, заљубљеника у теледириговане моделе летелица.

Овај крепки Вршчанин, код кога млади конструктори моделари свакодневно свраћају по савете, не заборавља ни далеку 1954. годину. Заједно са, такође ваздухопловним асом, Звонимиром Рајном, учествовао је на четвртом светском првенству ваздухопловних једриличара, које се одржавало у Енглеској. Тријумфовали су на домаћој једрилици "кошава", и својој земљи обезбедили прво место, с двоструко више бодова од другопласиране Италије. Неколико необичних околности пратило је Комца и Рајна, на овом такмичењу, што је касније пунило ступце светске штампе.– Такмичари су у 10 двоседа и 31 једноседој једрилици полетели из енглеског града Кемпхила, и требало је да остваре што дужи прелет. Временски услови су били прави "енглески": видљивост је била слаба, ноћ, магла, а уз то, запретио је и западни ветар у тренутку када смо се у једрилици нашли изнад облака. Плашили смо се слетања у море, па смо одлучи да се спустимо. Кад смо изашли из летелице, амбијент нам је био тотално непознат и неочекиван, јер га нисмо имали у нашим такмичарским картама. Видимо – око нас неописива гужва, малтене паника. Убрзо нам је разјашњено да смо слетели у добро чувану војну базу Мархам, 75 миља од наше стартне позиције. Тај прелет је био најдужи, за прво место, прича нам чика Божа.

Тиме се невероватна прича не завршава. Комац и Рајн су стали на победнички трон, како би били проглашени за светске прваке, а звуци химне земље победничке екипе никако да се зачују. Тишина је била врло непријатна.– Зато смо, мој пријатељ и ја, отпевали "Хеј, Словени", што је публика наградила бурним аплаузом. Организатор се, касније, извињавао. Закључили смо да нас није сматрао фаворитом, па ни грамофонску плочу са нашом химном није спремио – прича Комац и сећа се да је екипа до Велике Британије путовала старим "опелима", који су се често кварили, вукући једрилице.