Тамо негде мора да постоји нада

57. БИТЕФ

Балкански регион је јако сложен простор пун политичке двосмислености: испреплетане историје, замршени наративи ратних траума. То је високо наелектрисан пејзаж. Будући да је „Сунце и море” флуидно дело које тежи да реагује на локални контекст, веома је интригантно истражити где ће се, и на који начин ова коегзистенција манифестовати и перципирати. Србија је место рођења Марине Абрамовић, иконе уметности перформанса, па можемо да кажемо да долазак у Србију доноси додатно узбуђење и историјске везе.

Овако је Ваива Граините, једна од ауторки опере-перформанса „Сунце и море”, најавила за „Политику” гостовање ове литванске представе у Београду. Ова награђивана опера-перформанс биће изведена вечерас и сутра увече у више термина у УП „Цвијета Зузорић” као шеста премијера актуелног 57. Битефа. За литванску представу „Сунце и море” која траје сат времена, влада највеће интересовање битефовске публике. Светска премијера опере-перформанса „Сунце и море” одржана је на 58. Бијеналу у Венецији, где је награђена „Златним лавом” за најбоље национално учешће. О томе са каквим интересовањем долази на Битеф, Лина Лапелите, такође једна од ауторки опере-перформанса „Сунце и море”, каже:

– Упознала сам неке посебне људе из Србије у свом животу и коначно сам у могућности да дођем и откријем њихову земљу. Волела бих да можемо да останемо дуже да бисмо истражили позадину доминантних политичких наратива који често занемарују мноштво важних гласова и мишљења који одјекују у одређеним областима.

Представа „Сунце и море” смештена је на плажи, у песку, где људи, које бисмо типично срели у оваквом јавном простору, заправо третирају проблем климатске кризе и еколошких катастрофа у бујајућем капитализму.

– Полазна тачка у овом нашем перформансу била је да наставимо да радимо са гласовима који могу да представљају другачије наративе, као и у нашем претходном раду, опери „Желим Вам пријатан дан” за десет касира, уз звуке супермаркета и клавира. За „Сунце и море”, као наш други заједнички пројекат, трагали смо за ситуацијом која би омогућила суживот различитих појединаца, лишених својих социјалних окружења. Плажа је била уверљиво место које нам је, онда, понудило два угла посматрања: физички, да се посматра одозго из перспективе сунца, и концептуални, да тема буду климатске промене. Заправо, климатске промене су преједноставан опис, само дело дотиче много више суптилних тема попут телесне политике, инклузивности, доминације и доколице – открива интригантна Лина Лапелите, док Вивиа Граините наглашава да је било занимљиво пронаћи одговарајући тон уметничког израза: како се потпуно позабавити важном и глобалном темом климатске катастрофе на „нежан и лаган” начин. Локација је сунчана, музика је забавна, текст обрађује свакодневне теме, истовремено је ироничан и меланхоличан. Катастрофа пулсира у ваздуху, уместо да буде изложена право у лице.

– Земља постаје све топлија за живот. Дакле, сунце, главни јунак нашег комада, је контроверзни карактер. Спајање теме климатских промена са окружењем плаже интуитивно је деловало као савршен спој, иако смо морале напорно да радимо да бисмо себе убедиле да можемо да играмо у недидактичком режиму. Чињеница да људи певају док носе купаћи костим је формално смешна и помаже да се тема учини лакшом – примећује Ругиле Барзжукаите, трећа ауторки опере-перформанса „Сунце и море”.

Ова представа привукла је велику светску пажњу учешћем на 58. Бијеналу у Венецији. Темпераментна Вивиа Граините констатује да Венеција, која не само да је један од градова најсклонијих еколошким катастрофама, већ и град који манифестује контролу човечанства над оном другом природом, била је савршена позадина за „Сунце и море”.

– Као неко ко долази из мале земље и ко је уметник кога не заступају велике галерије, учествовање на Бијеналу је био велики изазов. То је значило да је наш павиљон био на периферији фестивалског центра, а комуникација ограничена на наш мали тим и скроман буџет. Заиста, током дана за медије, пре званичног отварања, имали смо врло мало посетилаца. Рекли смо својим певачима да ће тако бити све време, да ће увек бити више њих него публике. Али чињеница да смо били у Венецији, представљали своју земљу, имали подршку локалних власти и били окружени предивним извођачима, већ је било огромно достигнуће. А онда се, у наредних неколико дана, све преокренуло. И пре него што је „Златни лав” доспео у наше руке, људи су се распитивали по Венецији тражећи „Литванију”: редови су престали да се формирају тек после последњег извођења: пет месеци се представа изводила два пута недељно, девет сати дневно… Ослањање на наш сналажљиви дух довео нас је далеко, што је допринело нашем уверењу да мора постојати нада тамо негде… – подвлачи Лина Лапелите и открива до каквих спознаја су дошле пропитујући проблем еколошких катастрофа:

– Иако смо научиле да коегзистирамо и преговарамо међу собом док смо радиле заједно на овом делу и носиле се са темом климатских промена, стално смо се подсећале да живимо на планети која је тло за сарадњу, да климатске промене немају границе, да само морамо да научимо како да се отарасимо ега, да живимо једни са другима и да стварно марљиво радимо. Паметни гестови много доприносе већој слици, наша појединачна освешћеност говори о потреби да створимо боље место и имамо боље политике. Конзумеризам је почео сам себе да троши и уништава: има много простора за инсистирање на освешћенијим и мање штетним понашањима.

Појединац не може, тврди Ругиле Барзжукаите, много тога да уради по питању еколошке катастрофе. Оно што би могло бити од помоћи јесте да водимо рачуна када доносимо важне одлуке, када гласамо или (пр)оцењујемо политичаре, да учимо да слушамо и да преговарамо о важним питањима.

Иако све три уметнице потичу из различитих уметничких окружења, инсистирале су на заједничком раду. О принципу њиховог уметничког споја, Вивиа Граините каже:

– Улагање напора у слушање другог и спремност да радимо у маниру испреплетеног екосистема. То нас је натерало да зависимо једне од других и да се уметнички усклађујемо док радимо заједно.

Ругиле Барзжукаите каже да свака од њих има одвојена креативна поља на којима имају потпуну контролу. Са друге стране, њихова заједничка сарадња базира се на „тријалогу” и компетенција сваке од њих је једнако важна за реализацију визије.

Уз неколико тона песка који служи уместо традиционалне позорнице, представа „Сунце и море” препознатљива је и по томе што простор у којем се изводи трансформише у праву малу плажу. То је и те како захтевно у техничком смислу, будући да са својом представом гостују на различитим странама света: у Њујорку, Лос Анђелесу, Риму, Лондону, Хелсинкију, Сантјагу де Чилеу...