Силајџић против ентитетског гласања

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 30. септембра – Принцип ентитетског гласања у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине „је оружје” које се користи за „геноцид и етничко чишћење” оних „који нису могли бити физички елиминисани”. Ово је једна од порука коју је посланицима у Парламентарној скупштини Савета Европе у Стразбуру данас упутио председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић.

Силајџић је у говору који је достављен нашем дописништву у Бањалуци поновио део оптужби на рачун Републике Српске и Дејтонског мировног споразума које је изговорио и на заседању Генералне скупштине Уједињених нација. И тада, као и данас у Стразбуру, он је изнео своје ставове, јер Председништво БиХ није усагласило платформу за његово обраћање.

Говорећи о „ентитетском гласању”, према којем је одлука Представничког дома Парламентарне скупштине обавезујућа ако за њу гласају најмање две трећине посланика из Републике Српске и Федерације БиХ, Силајџић је рекао да је овај принцип прерастао у „етнотериторијални механизам”. На тај начин, додао је он, само 22 одсто посланика у Парламентарној скупштини БиХ, „сви Срби и сви из Републике Српске, могу да блокирају било коју одлуку”. На тај начин, рекао је Силајџић, „глас из Републике Српске вреди дупло више него из Федерације БиХ”. Силајџић је оценио да принцип ентитетског гласања није „примена Дејтона, већ кршење његових суштинских принципа, који су довели до етничког апартхејда” у БиХ. „Убрзо ћемо почети рад на новом Уставу, и наставак овакве праксе неће омогућити успешан процес”, рекао је Силајџић и нагласио да би и овај посао могао да пропадне због ентитетског гласања. Он је Парламентарну скупштину позвао да „јасно идентификује кривце” за (зло)употребу ентитетског гласања по многим питањима, па и формирању Врховног суда БиХ. „Молим вас да нам јасно кажете шта су европски стандарди и ја се обавезујем да ћу их потпуно прихватити. Сигуран сам да говорим за јасну већину грађана Босне и Херцеговине у том смислу. Постоје они који кажу да би изабрали етнократију и такве институције уместо Европе, али да ли такви ставови треба да буду релевантни у данашњој Европи”, упитао је Силајџић, који је поздравио измењену оптужницу против др Радована Караџића којом је он оптужен за геноцид над Бошњацима и Хрватима.

Силајџић је рекао да се „без опсежне реформе дејтонског Устава БиХ” не може остварити истински напредак и оценио да ће то „угрозити мир и стабилност у БиХ и региону”. „Коначно, надам се да можемо рачунати на вас да идентификујете оне који су опредељени за Европу двадесетпрвог века и оне чијим размишљањем још увек доминирају идеје етничких територија из шеснаестог века. Босна и Херцеговина је вековима била истинско мултиетничко друштво чији је јединствен концепт умало био уништен кроз масовна убиства, силовања, мучења протеривања и пљачку на крају двадесетог века. Помажући нам да отклонимо резултате ових злочина и да створимо модерну уставну државу, која одговара свом мултиетничком карактеру, направићемо и Босну и Херцеговину и Европу бољим местима”, нагласио је Харис Силајџић.