Silajdžić protiv entitetskog glasanja

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 30. septembra – Princip entitetskog glasanja u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine „je oružje” koje se koristi za „genocid i etničko čišćenje” onih „koji nisu mogli biti fizički eliminisani”. Ovo je jedna od poruka koju je poslanicima u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu danas uputio predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić.

Silajdžić je u govoru koji je dostavljen našem dopisništvu u Banjaluci ponovio deo optužbi na račun Republike Srpske i Dejtonskog mirovnog sporazuma koje je izgovorio i na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. I tada, kao i danas u Strazburu, on je izneo svoje stavove, jer Predsedništvo BiH nije usaglasilo platformu za njegovo obraćanje.

Govoreći o „entitetskom glasanju”, prema kojem je odluka Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine obavezujuća ako za nju glasaju najmanje dve trećine poslanika iz Republike Srpske i Federacije BiH, Silajdžić je rekao da je ovaj princip prerastao u „etnoteritorijalni mehanizam”. Na taj način, dodao je on, samo 22 odsto poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH, „svi Srbi i svi iz Republike Srpske, mogu da blokiraju bilo koju odluku”. Na taj način, rekao je Silajdžić, „glas iz Republike Srpske vredi duplo više nego iz Federacije BiH”. Silajdžić je ocenio da princip entitetskog glasanja nije „primena Dejtona, već kršenje njegovih suštinskih principa, koji su doveli do etničkog aparthejda” u BiH. „Ubrzo ćemo početi rad na novom Ustavu, i nastavak ovakve prakse neće omogućiti uspešan proces”, rekao je Silajdžić i naglasio da bi i ovaj posao mogao da propadne zbog entitetskog glasanja. On je Parlamentarnu skupštinu pozvao da „jasno identifikuje krivce” za (zlo)upotrebu entitetskog glasanja po mnogim pitanjima, pa i formiranju Vrhovnog suda BiH. „Molim vas da nam jasno kažete šta su evropski standardi i ja se obavezujem da ću ih potpuno prihvatiti. Siguran sam da govorim za jasnu većinu građana Bosne i Hercegovine u tom smislu. Postoje oni koji kažu da bi izabrali etnokratiju i takve institucije umesto Evrope, ali da li takvi stavovi treba da budu relevantni u današnjoj Evropi”, upitao je Silajdžić, koji je pozdravio izmenjenu optužnicu protiv dr Radovana Karadžića kojom je on optužen za genocid nad Bošnjacima i Hrvatima.

Silajdžić je rekao da se „bez opsežne reforme dejtonskog Ustava BiH” ne može ostvariti istinski napredak i ocenio da će to „ugroziti mir i stabilnost u BiH i regionu”. „Konačno, nadam se da možemo računati na vas da identifikujete one koji su opredeljeni za Evropu dvadesetprvog veka i one čijim razmišljanjem još uvek dominiraju ideje etničkih teritorija iz šesnaestog veka. Bosna i Hercegovina je vekovima bila istinsko multietničko društvo čiji je jedinstven koncept umalo bio uništen kroz masovna ubistva, silovanja, mučenja proterivanja i pljačku na kraju dvadesetog veka. Pomažući nam da otklonimo rezultate ovih zločina i da stvorimo modernu ustavnu državu, koja odgovara svom multietničkom karakteru, napravićemo i Bosnu i Hercegovinu i Evropu boljim mestima”, naglasio je Haris Silajdžić.