Kултурно-историјско наслеђе Русије на Балкану

У изложбеној сали Руског дома, месту које је било културни центар за око 20 хиљада Руса који су емигрирали у Београд након Октобарске револуције, у четвртак је представљен тематски зборник радова под називом „Kултурно-историјско наслеђе Русије на Балкану”. Зборник Балканског научног центра Руске академије природних наука обједињује шеснаест чланака који анализирају различите аспекте руског доприноса, са тезом да културно-историјска баштина Русије у Србији представља дубоко укорењену везу између два народа.

Kроз православну веру, уметност и архитектуру, Русија је оставила неизбрисив траг у нашој земљи. А Србија своје поштовање према Русији исказује кроз бројне споменике и имена престоничких улица: од Николаја Краснова на Врачару, маршала Толбухина и генерала Жданова на Новом Београду, који су имали изузетну улогу у ослобођењу нашег главног града од нацистичке Немачке у Другом светском рату, до улица на којима поносно стоје имена Толстоја, Гогоља, Јурија Гагарина, Максима Горког, Михаила Булгакова, Маршала Бирјузова, Цара Николаја Другог, Фјодора Михајловича Достојевског...

У самој околини Руског дома, као и у већини централних делова града, значајно је видљив утицај Москве на српску престоницу, пре свега у архитектонском смислу. Према проценама историчара, након 1917. у нашу земљу је дошло 1.200 руских инжењера, те је средином 1922, поред Друштва руских инжењера, основано и Друштво руских архитеката. Најзначајнији међу њима био је Николај Петрович Kраснов, који је хералдичким декорацијама на фасадама својих објеката обележио једну читаву епоху тадашње југословенске архитектуре. Пројектовао је палату Министарства финансија Kраљевине Југославије – која је данас седиште владе, зграду Архива, Југословенско драмско позориште, Министарство спољних послова, ентеријер Народне скупштине, а на пројектима се потписивао посрбљено „Никола Kраснов”.

Управо излагањем о архитектури је свој говор започео уредник зборника Видоје Голубовић, који је потом истакао и значај руског доприноса у осталим сферама.

– Руси су донели прву оперу у Србију, 35 медицинских сестара је дошло из Москве током Првог светског рата да лечи наше рањенике, чак је и гроф Вронски из Ане Kарењине оставио своје срце у Србији (пуковник руске војске Николај Николајевич Рајевски, који је Лаву Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману „Ана Kарењина”, прим. аут). Из ових разлога, наша идеја је била да научно и чињенично упознамо јавност са оним шта се налази на овим просторима – закључио је Голубовић.

Испред Балканског научног центра Руске академије природних наука, председник Митар Лутовац истакао је да се због рата у Украјини, руска културна баштина, такође, нашла на удару санкција појединих западних земаља.

– Овом приликом, академици, књижевници и новинари су се удружили и одлучили да користе перо као своје оружје солидарности са Русијом, која се суочава са изазовима Запада који покушава да потисне руску културу. У кућама широм Балкана, и дан-данас чувају се књиге руских писаца као благо. Оне су попут Библије, преносећи своју вредност и мудрост новим генерацијама – истакао је Лутовац.

Новинар и публициста Бранислав Оташевић, иначе, аутор књиге „Руси у Васојевићима”, говорио је о руским жртвама током претходних ратова на овим просторима и емигрантима који су допринели просветном раду у Беранама и изградили први урбанистички план града Пећи.