Отварање Бемуса у знаку Марије Калас
55. БЕМУС
Гала концертом „Callas 100”, осмишљеним поводом стогодишњице рођења Марије Калас, свечано ће бити отворен 55. Бемус (Београдске музичке свечаности) вечерас од 20 часова у престоничком Народном позоришту. Гркиња Василики Карајани, колоратурни сопран, рођена у Патри, где је и почела своје музичко школовање дочараће сећање на велику диву Каласову. Њен партнер на сцени биће Андреа Каре, италијански тенор, а Оркестром и Хором националног театра дириговаће Дијан Чобанов, бугарски маестро, добро познат домаћој публици. На почетку програма чућемо чувену арију „Каста Дива” из Белинијеве опере „Норма”, која је била заштитни знак Каласове, а низаће се и многе друге из значајних Вердијевих, Пучинијевих, Чилеових дела.
Василики Карајани је диплому оперског певача стекла са највишим оценама и наградом Националног конзерваторијума у Атини. Усавршавала се у класи Јозефа Метерниха у Монаку. Од ране младости сарађује са Грчком народном опером, где и данас редовно наступа у водећим улогама колоратурног репертоара. Дебитовала је у миланској Скали 2012, у улози Олимпије (Офенбах, „Хофманове приче”, режија Роберт Карсен). Наступала је у водећим светским операма и концертним дворанама као што су Краљевска опера Ковент гарден у Лондону, Карнеги хол, миланска Скала итд. Њен широки репертоар обухвата велики број најрепрезентативнијих улога у сопранском фаху. Добитница је специјалне награде за младог уметника коју додељује Удружење позоришних и музичких критичара Грчке, за улогу Цербинете у „Аријадни на Наксосу” у продукцији Грчке народне опере. Такође је добитница специјалне награде „Илва Лигабуе” у Италији. Певала је 2021. химну Олимпијских игара на Стадиону у Олимпији на церемонији паљења олимпијске ватре за Олимпијске игре у Пекингу, 2022. године. Од предстојећих ангажмана издвајају се улоге Глаука у „Медеји” Луиђија Керубинија, у копродукцији Метрополитен опере, Грчке народне опере и Чикашке опере у Културном центру „Ставрос Нијархос”, као и оперско гала вече у Опери Монте Карла, посвећено стотој годишњици рођења Марије Калас.
Италијански тенор Андреа Каре рођен је у Торину, где је студирао на Конзерваторијуму „Ђузепе Верди”. Усавршавао се са Лучаном Паваротијем и Рајном Кабајванском. После победе на Међународном такмичењу у Сполету 2005. године, каријеру је почео наступајући у најпрестижнијим оперским позориштима света, као што су миланска Скала, Краљевска опера у Лондону, Метрополитен опера у Њујорку, Бечка државна опера итд. Критичари сматрају Кареа једним од најбољих тумача улоге Дон Хосеа у опери Кармен. Његов широк репертоар обухвата улоге Алфреда (Травијата), Дон Карла (Дон Карло), Густава (Бал под маскама), Пинкертона (Мадам Батерфлај), Каварадосија (Тоска), Родолфа (Боеми), Радамеса (Аида)...
Маестро Дијан Чобанов је генерални музички директор Државне опере у Пловдиву и гостујући професор дириговања на Академији за музику, плес и ликовну уметност „Проф. Асен Дијамандијев” у истом граду. Био је шеф-диригент Оркестра Софијске филхармоније, резидентни диригент Оркестра дворца Шенбрун у Бечу, шеф-диригент Државне опере у Старој Загори, резидентни диригент Хрватске националне опере и шеф-диригент Хрватског камерног оркестра. Школовао се на Националној музичкој академији у Софији и на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу у класи професора Уроша Лајовица. На његов диригентски стил утицали су сер Колин Дејвис, Фабио Луизи и Иван Фишер. Звање доктора уметности стекао је 2021. године.
До 22. октобра, када се завршава 55. Бемус бићемо у прилици да слушамо изузетне музичаре попут Романа Симовића, уз Црногорски симфонијски оркестар, следи ауторско вече Ивана Јевтића, композитора и академика, Вердијев „Реквијем” чућемо у извођењу солиста, Хора и СО РТС, затим Квартет „Рубикон”, потом чувени пијаниста Борис Березовски, Загребачки солисти са Сретеном Крстићем, концерт-мајстором, СО РТС ће наступити са Станком Мадићем, виолинистом и за крај остају две вечери са Најџелом Кенедијем, славним виолинским виртуозом на Коларцу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


