Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска криза дрма рате

Светска криза дрма рате
Мало грађана може да узме стамбени кредит

Док цене некретнина у Србији иду небу под облаке, а за њима јуре камате, у Америци и Европи падају. Тако бар четвртини Британаца кућа или стан сада вреде мање него кредит који су узели да би их купили. Нашим грађанима ниска примања не дозвољавају да се задуже, а они који су то учинили стрепе да ли ће моћи да их отплаћују ако рате наставе да им расту.

Светска криза нам неће стопирати стамбене кредите, али ће ихпоскупети. То не мора да значи да ће сенови кров над главом плаћати више, јер је логично очекивати, како је оценио и гувернер Радован Јелашић, да ће истовремено, ако је тражња мања, цене некретнина падати.

Масовно тржиште стамбених кредита у Србији, где је просечна плата око 378 евра, међутим, може се очекивати када она буде 700 евра. Највећи „конзументи”стамбених кредита, који једини бележе раст од почетка године,имају управо толика примања. То потврђује да релативно мали број становника „креира” помаму за становима и тако диже цену, па је Србија, упркос томе што држава подстиче стамбену градњу, шест година иза Мађарске, Пољске и Чешке, а четири годинекаска иза Словачке и Хрватске, показала је анализа Ерсте банке.

У Србији је лане учешће стамбених и хипотекарних зајмова, према укупним кредитима становништву, било 16,4 одсто, што указује да смо у раној фази транзиције. Та бројка показује и да је малограђана у могућности да узме стамбени кредит, као и да се већина одобрених користи за куповину потрошних добара. Поред кредитне способности, проблем су и обезбеђење кредита – неукњижени и објекти у изградњи.

Тражњу за становима убрзано „подгрева” више разлога – мање је незавршених и непродатих, а повећава се број оних који још немају кров над главом. Уз постепени растпросечних прихода по домаћинству, смањује се разлика између тражње за заменом станова (19 одсто) и куповине нових (81 одсто). Тражња за становимазависиће, између осталог,и од раста зарада и БДП по становнику, као и динамике градње.

Финансијска подршка развоју тржишта станова одредила је ниво и раст стамбених кредита у односу на проценат раста друштвеног бруто производа. У Србији је у 2007. тај параметар износио 2,9 одсто, док је просек у ЕУ 50 одсто, што опет указује на то да је наша земља у раној фази транзиције финансијског сектора.

Различите анализе показују да ће се масовно тржиште стамбених кредита код нас достићи када хипотекарни и стамбени кредити достигну ниво између четири и пет одсто у односу на проценат раста БДП.

У структури купопродајних трансакција, 28 одсто купљених станова је купљено готовином, а 72 одсто на кредит, за разлику од времена када се више куповало у кешу, највише девизама из иностранства.

Србију карактерише и доминација банака са страним капиталом, чије кредите строго надгледа НБС, висок ризик земље, који утичена ценузајмова, као и мање одобрених кредита предузећима у поређењу са стамбеним.

Чак 80 одсто тржишта некретнина јеу Београду и Новом Саду. Нове станове у последњих пет година у Србији нуде углавном мали и средњи инвеститори, а већи су све више заинтересовани за наше тржиште. Прошле године је изграђено око 20.890 станова, од чега око 7.090 површине од 40 до 60 квадрата, а 5.010 је мањих од 40 квадрата. Исте године две трећине становаје остало незавршено. Поређења ради, 2002. изграђено је око 10.750станова, највише од 40 до 60квадрата. Наредних година се очекује већа градња станова од 80 квадратаи пространијих. Требало би имати у виду да је у земљама ЕУ просечна квадратура по члану домаћинства од 25 до 41 квадрат, док је у Србији 16 квадрата,па ћемо тежити стандарду од 25 квадрата по члану.

Специфичност нашег тржиштаје да нема разлике у ценама старих и нових станова. Такође, у претходном периодуоко 40 одсто становаје замењено новим. Аналитичари Ерсте банке су констатовали и да је квалитет станова нижи и средњи у односу на земље ЕУ. Истовремено, трошкови градње су изузетно високи – у 2003. години је квадрат коштао око 285 евра, да би у 2006. достигао више од 400 евра. У Србији је просечна површина стана прошле године била 66 квадрата, највећи број је од 40 до 60, а затим следе до 80 квадрата.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.