Истина тражи тишину и стручност

Ниш – После трагичних догађаја почетком маја ове године у београдској школи „Владислав Рибникар” и у околини Младеновца, тежак случај вршњачког насиља догодио се и у Нишкој Бањи претходног четвртка – дечак од 13 година ножем је усмртио вршњака и најбољег друга из школе. Иако су прошла само четири дана од овог немилог догађаја, и тек неколико месеци од пролећних трагичних збивања у Србији, много је изречених коментара, оцена и ставова о томе шта се и зашто догодило, и како је дошло до незапамћених злочина. Али, правог одговора на питање о порасту вршњачког насиља и даље нема.

Један познати светски писац и књижевник својевремено је написао: „Живи склопе очи мртвима, али мртви отварају очи живима.” Последњи случај смрти тринаестогодишњака у Нишкој Бањи очито је још више отворио очи свима око убијеног малишана.

„Политика” је за ову прилику издвојила вероватно врло меродавно мишљење које су медији добили од вишедеценијског начелника сектора за малолетничку делинквенцију у Нишу и на југу наше земље Братислава Тимотијевића. Он је рекао да се у нашој земљи из корена морају да промене приступ проблемима, понашање и свест, али и закони, а да родитељи морају да схвате да трба да нађу времена да са својом децом разговарају.

Као човек који је цео радни век провео са младима и на сузбијању малолетничке делинквенције, нагласио је да је сада упаљен аларм и да је крајње време да се ангажује читава друштвена заједница.

Починилац злочина је малишан који не може кривично да одговара. Не може у поправни дом, не може у малолетнички затвор, према њему се неће примењивати кривична, већ само мере социјалне одговорности у које ће бити укључени Центар за социјални рад и здравствене установе. Зато би, навео је Тимотијевић, у Србији хитно требало изменити закон и прилагодити га прописима у појединим државама Европске уније – да се смањи граница узраста кривично одговорне деце, јер је пракса показала да малишани и са 13 година нису безазлени. И подсетио је да, на пример, у Енглеској и млађа деца стичу кривичну одговорност и већ са 12 могу да иду у затвор.

Предавања у школама не смеју да буду „про форме”, већ озбиљни подухвати са обавезним часовима и радионицама, а држава мора да најхитније уради нову стратегију, закључио је Братислав Тимотијевић. Напоменуо је да се треба градити мостови поверења између деце и старијих, а рад на превенцији вршњачког насиља мора се појачати, како нас не би поново неке трагедије попут ових у Београду и Нишкој Бањи, изненадиле.

Нека нам буде дозвољено да поводом свега што се догодило приметимо и да се смрт тринаестогодишњег дечака у бањи под Коритником, којег је убио друг из разреда, на ружан начин користи па и злоупотребљава. Трагедију несрећног малишана и његове породице многи – и знани и незнани, и звани и незвани, и стручни и нестручни употребљавају зарад личне, па чак и политичке промоције за нападе на државу, на школе и на организације, установе и појединце, па чак и на породице актера насиља. Заборављају, мада је изгледа много боље рећи не знају, да, како стоји у старој изреци, „највише буке праве празне канте”.

У време туге и бола, у периоду трагања за истином шта се то догађа, најпотребнији су тишина и стручност за проналажење решења.